Kako napraviti punovažan testament u Srbiji: oblik, svedoci i nužni deo

Testament je punovažan samo ako ga je sačinilo lice sposobno za rasuđivanje i ako je ispoštovan zakonom propisan oblik. Nije dovoljno da dokument samo nosi naslov „testament“, da je potpis overen ili da porodica zna šta je ostavilac želeo. Kod svojeručnog testamenta ceo tekst mora biti napisan rukom zaveštaoca i potpisan. Kod pismenog testamenta pred svedocima važe drugačija, stroža pravila.

Ovaj tekst je namenjen osobama koje žele da unapred urede nasleđivanje, kao i naslednicima koji posle smrti ostavioca pokušavaju da utvrde da li je pronađeno zaveštanje valjano. Izrazi „testament“ i „zaveštanje“ u tekstu imaju isto značenje.

Pravno stanje provereno: 24. avgusta 2026.

Najvažnija pitanja i kratki odgovori

Može li testament da se napiše kod kuće?

Može. Lice koje zna da čita i piše može svojeručni testament napisati potpuno svojom rukom i potpisati ga. Svedoci za taj oblik nisu potrebni. Tekst odštampan na računaru, koji je samo svojeručno potpisan, nije svojeručni testament.

Da li testament mora da bude overen kod javnog beležnika?

Ne mora svaki testament biti javnobeležnički. Zakon poznaje više oblika, među kojima su svojeručni testament, pismeni testament pred svedocima i javnobeležnički testament. Sama overa potpisa na privatnom tekstu ne zamenjuje uslove izabranog zakonskog oblika.

Kako se pravi pismeni testament pred svedocima?

Zaveštalac koji zna da čita i piše mora pred dva istovremeno prisutna svedoka izjaviti da je već sačinjeni tekst pročitao, da je to njegova poslednja volja, a zatim ga svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom testamentu.

Ko može biti svedok testamenta?

Svedok mora biti pismen, punoletan i potpuno poslovno sposoban, a za pismeni testament pred svedocima mora znati jezik na kojem zaveštalac daje izjavu. Zakon isključuje širi krug bliskih srodnika i drugih povezanih lica, pa izbor svedoka ne treba prepuštati pretpostavci.

Da li datum mora da stoji na svojeručnom testamentu?

Datum nije uslov punovažnosti svojeručnog testamenta, ali je poželjan. Može biti presudan kada postoji više testamenata, kada se ispituje sposobnost zaveštaoca ili kada treba utvrditi redosled raspolaganja.

Može li se sva imovina ostaviti samo jednoj osobi?

Testamentom se može postaviti jedan naslednik, ali se mora računati sa pravilima o nužnom delu. Potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug i druga zakonom određena lica mogu, kada su pozvana na nasleđe i ispunjavaju uslove, tražiti zaštitu nužnog dela.

Može li se dete jednostavno „izbaciti“ iz testamenta?

Ne samo zato što zaveštalac tako želi. Isključenje nužnog naslednika zahteva zakonski razlog, mora biti izraženo na nesumnjiv način i u obliku potrebnom za testament. U sporu osnovanost isključenja dokazuje onaj ko se na njega poziva.

Može li testament kasnije da se promeni ili opozove?

Može uvek, potpuno ili delimično. Opoziv se može dati u bilo kom obliku u kojem se testament može sačiniti, a pismeni testament može se opozvati i uništenjem isprave. Ako kasniji testament ne opozove raniji izričito, ranije odredbe opstaju dok nisu suprotne kasnijim.

Da li je usmeni testament dovoljan?

Samo izuzetno. Usmeni testament dolazi u obzir kada zbog izuzetnih prilika zaveštalac ne može sačiniti pismeni testament i mora biti izjavljen pred tri istovremeno prisutna svedoka. Prestaje da važi 30 dana po prestanku takvih prilika.

U kojim rokovima se testament osporava?

Rok zavisi od pravnog razloga. Za poništaj zbog nesposobnosti za rasuđivanje, prinude, pretnje, prevare, zablude ili povrede oblika postoje kratki subjektivni i krajnji objektivni rokovi. Zahtev zbog povrede nužnog dela ima poseban trogodišnji rok, koji se kod testamenta računa od njegovog proglašenja.

Šta testament pravno predstavlja

Zakon o nasleđivanju određuje testament kao jednostranu, ličnu i uvek opozivu izjavu volje kojom sposobno lice raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku. Testament, dakle, nije ugovor: za njegov nastanak nije potrebna saglasnost budućeg naslednika, a zaveštalac ga za života može promeniti ili opozvati.

Testament može sačiniti lice koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuđivanje. Volja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, a namera za sačinjavanje testamenta određena i bezuslovna. Ako su postojali pritisak, pretnja, prevara, zabluda ili nesposobnost za rasuđivanje, valjanost se procenjuje prema stanju u trenutku sačinjavanja i dokazima konkretnog slučaja.

Svojeručni testament: ceo tekst rukom, pa potpis

Za svojeručni testament iz člana 84. Zakona o nasleđivanju potrebna su dva osnovna elementa:

• zaveštalac koji zna da čita i piše ceo testament piše svojom rukom;
• zaveštalac ga svojeručno potpisuje.

Računarski odštampan tekst, tekst koji je napisalo drugo lice ili obrazac sa praznim poljima ne postaje svojeručni testament samo zato što ga je ostavilac potpisao. Takvo pismeno eventualno treba da ispuni uslove nekog drugog oblika, najčešće pismenog testamenta pred svedocima.

Iako datum nije obavezan za ovaj oblik, praktično je veoma koristan. Treba navesti puno ime zaveštaoca, jasno odrediti naslednike ili druge korisnike i opisati imovinu dovoljno precizno da kasnije ne nastane spor oko toga na šta se raspoloženje odnosi.

Pismeni testament pred svedocima: redosled radnji je važan

Kod pismenog testamenta pred svedocima tekst ne mora biti napisan rukom zaveštaoca. Međutim, član 85. zahteva tačno određen postupak: zaveštalac koji zna da čita i piše pred dva svedoka izjavljuje da je već sačinjeni tekst pročitao i da predstavlja njegovu poslednju volju, zatim ga u njihovom prisustvu svojeručno potpisuje. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom testamentu.

Upravo se na ovom mestu javljaju česti sporovi. Nije isto da li je zaveštalac samo pokazao već potpisan dokument, da li je jedan svedok potpisao kasnije, da li su svedoci bili zajedno prisutni i da li je zaveštalac zaista dao zakonom traženu izjavu. U eventualnoj parnici sud utvrđuje konkretan sled radnji i verodostojnost iskaza, a ne samo izgled papira.

Ko ne treba da bude svedok

Prema čl. 112. i 113. Zakona o nasleđivanju, svedok mora ispunjavati opšte uslove, ali ne sme pripadati zakonom isključenom krugu lica. Tu spadaju, između ostalih, krvni srodnici zaveštaoca u pravoj liniji, pobočni srodnici zaključno sa četvrtim stepenom, određeni tazbinski srodnici, srodnici po usvojenju, supružnik i bivši supružnik, vanbračni i bivši vanbračni partner, kao i lica povezana starateljstvom.

Pored toga, odredbe kojima se nešto ostavlja testamentarnom svedoku ili određenim njemu bliskim licima mogu biti ništave. Zato „neutralan“ svedok nije samo stvar opreza, već pitanje pravnog dejstva testamenta.

Javnobeležnički testament i čuvanje isprave

Javnobeležnički testament sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa. Ovaj oblik može smanjiti rizik od formalnih grešaka i pomoći da se precizno utvrde identitet, sposobnost, sadržina i način izražavanja volje, ali ni on ne može ukloniti svaki budući spor o činjenicama.

Svojeručni, pismeni testament pred svedocima i sudski testament mogu se poveriti na čuvanje nadležnom sudu, u otvorenom ili zatvorenom omotu. Za javnobeležničke testamente postoji i zakonom uređen registar. Držanje jedinog primerka na mestu koje niko ne može pronaći stvara praktičan rizik: naslednici ne mogu postupiti po testamentu za koji ne znaju ili do kojeg ne mogu doći.

Testament ne ukida nužni deo

Sloboda raspolaganja testamentom ograničena je nužnim delom. Potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji i druga zakonom navedena lica mogu biti nužni naslednici, ali samo ako su po zakonskom redu u konkretnom slučaju pozvani na nasleđe. Za neke dalje srodnike važe dodatni uslovi nesposobnosti za privređivanje i nedostatka nužnih sredstava za život.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i bračnog druga iznosi polovinu onoga što bi dobili po zakonskom redu. Za ostale nužne naslednike iznosi trećinu njihovog zakonskog dela. Po pravilu se traži novčana protivvrednost nužnog dela, dok sud na zahtev može odlučiti da pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.

Rok je važan: ako je nužni deo povređen testamentom, isplata novčane protivvrednosti ili smanjenje testamentarnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od proglašenja testamenta. Novija praksa Vrhovnog suda potvrđuje da pogrešno postavljen ili zakasnelo preinačen zahtev može dovesti do gubitka zaštite.

Isključenje nužnog naslednika nije slobodna kazna

Zaveštalac može potpuno ili delimično isključiti nužnog naslednika samo iz zakonom predviđenih razloga, na primer kada se naslednik težom povredom zakonske ili moralne obaveze ogrešio o zaveštaoca. Isključenje mora biti u testamentu izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je navesti i konkretan razlog.

Razlog mora postojati u vreme smrti ostavioca. Ako nastane spor, onaj ko se poziva na isključenje snosi teret dokazivanja njegove osnovanosti. Opšta formulacija poput „ne ostavljam ništa detetu“ ne rešava sama pitanje nužnog dela.

Ništavost, poništaj i povreda nužnog dela nisu isto

Ništavost postoji, između ostalog, kada je sadržina testamenta protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, kada je testament falsifikovan ili ga je sačinilo lice koje nije navršilo 15 godina. Sud na ništavost pazi po službenoj dužnosti, a pravo na njeno isticanje se ne gasi, uz zakonska ograničenja koja štite druga stečena prava.

Rušljivost obuhvata testament sačinjen bez potrebne sposobnosti za rasuđivanje, pod prinudom, pretnjom, prevarom ili u relevantnoj zabludi, kao i testament kod kojeg nisu poštovani propisani oblik i uslovi. Poništaj može tražiti lice sa pravnim interesom, u zakonom ograničenim rokovima.

Za nesposobnost za rasuđivanje i mane volje rok je jedna godina od saznanja za uzrok rušljivosti, najkasnije deset godina od proglašenja testamenta; jednogodišnji rok ne može početi pre proglašenja. Prema nesavesnom licu zakon predviđa krajnji rok od dvadeset godina. Za povredu oblika važi jedna godina od saznanja za testament, najkasnije deset godina od proglašenja.

Povreda nužnog dela ne znači automatski da je ceo testament nevažeći. Tada se, na zahtev ovlašćenog nužnog naslednika i u posebnom roku, traži odgovarajuće namirenje ili smanjenje raspolaganja.

Opoziv i više testamenata

Testament se može opozvati u celini ili delimično. Najsigurnije je da novi dokument jasno kaže šta se opoziva i da se nepotrebni raniji primerci uklone na način koji ne stvara sumnju u volju zaveštaoca. Ako kasniji testament ne opozove raniji izričito, ranije odredbe ostaju na snazi u meri u kojoj nisu suprotne kasnijim.

Prodaja ili drugo raspolaganje tačno određenom stvari koja je nekome ostavljena testamentom ima dejstvo opoziva testamenta u odnosu na tu stvar ili pravo. Zbog toga testament treba povremeno pregledati posle većih promena imovine ili porodičnih okolnosti.

Izuzeci i rizici

• Usmeni testament nije zamena za blagovremeno planiranje. Zahteva izuzetne prilike, tri istovremeno prisutna svedoka i vremenski ograničeno dejstvo.
• Overa potpisa nije isto što i valjan zakonski oblik testamenta. Sudska praksa razlikuje overu ili predaju privatnog pismena na čuvanje od sačinjavanja sudskog ili javnobeležničkog testamenta.
• Opis imovine može zastareti. Testament ne može preneti više prava nego što ih je ostavilac imao, a prodaja konkretno zaveštane stvari može opozvati raspolaganje u tom delu.
• Bračna tekovina se prvo razdvaja od zaostavštine. Testamentom se raspolaže ostaviočevom imovinom, ne tuđim udelom supružnika.
• Forma ne rešava sve činjenične sporove. Mogu biti sporne sposobnost za rasuđivanje, sloboda volje, autentičnost potpisa, prisustvo svedoka ili sadržina izgubljenog testamenta.
• Rokovi se ne računaju svi od istog događaja. Proglašenje testamenta, saznanje za razlog poništaja i smrt ostavioca imaju različit značaj zavisno od zahteva.

Česta pitanja

Da li je testament napisan na računaru punovažan?

Može biti, ali ne kao svojeručni testament. Ako zaveštalac zna da čita i piše, odštampan tekst može ispuniti oblik pismenog testamenta pred svedocima samo ako su u prisustvu dva podobna svedoka izvršene sve radnje iz člana 85. Zakona o nasleđivanju.

Da li svedoci moraju znati sadržinu testamenta?

Kod pismenog testamenta pred svedocima bitno je da zaveštalac pred njima izjavi da je tekst pročitao i da je to njegova poslednja volja, te da se potpisi stave u propisanom prisustvu. Sadržinu i podobnost svedoka ipak treba pažljivo proveriti pre potpisivanja.

Može li jedan od naslednika biti svedok?

To je visok pravni rizik. Zakon isključuje određena povezana lica iz kruga svedoka, a odredbe kojima se nešto ostavlja svedoku ili pojedinim njegovim srodnicima mogu biti ništave. Biraju se neutralni svedoci koji nesumnjivo ispunjavaju zakonske uslove.

Da li svojeručni testament važi bez pečata i overe?

Može važiti ako ga je zaveštalac koji zna da čita i piše u celosti napisao svojom rukom i potpisao. Pečat i overa nisu propisani elementi tog oblika, ali sadržinu, sposobnost i autentičnost i dalje može osporavati zainteresovano lice.

Da li testament može da se čuva kod kuće?

Može, ali to nosi rizik da bude izgubljen, uništen, skriven ili neotkriven. Zakon omogućava da se određeni oblici predaju nadležnom sudu na čuvanje, dok javnobeležnički testament ima zakonom uređen režim evidencije i dostavljanja.

Da li testament može ostaviti stan koji je bračna tekovina?

Samo u granicama prava koje pripada zaveštaocu. Najpre se utvrđuje koji deo predstavlja imovinu preživelog supružnika, a u zaostavštinu ulazi samo ostaviočev deo. Testament ne može preneti tuđu svojinu.

Da li testament ukida dugove ostavioca?

Ne. Testament određuje naslednike i raspolaganja, ali ne briše dugove. Naslednici za dugove odgovaraju po pravilima Zakona o nasleđivanju, do vrednosti nasleđene imovine. Više o tome pročitajte u tekstu Da li se nasleđuju dugovi?

Da li je testament isto što i ugovor o doživotnom izdržavanju?

Nije. Testament je jednostrana i opoziva izjava za slučaj smrti. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezan, teretan posao sa posebnim pravilima o formi, obavezama i imovini. Razlike su detaljnije objašnjene u vodiču o ugovoru o doživotnom izdržavanju.

Kako pripremiti konkretan slučaj

Za izradu testamenta korisno je pripremiti podatke o imovini, dokazima o vlasništvu, bračnom i porodičnom statusu, mogućim nužnim naslednicima i ranijim testamentima ili ugovorima. Ako je testament već pronađen, važni su original, podaci o proglašenju, svedocima, zdravstvenom stanju i svim okolnostima njegovog nastanka.

Za procenu se kancelariji mogu dostaviti konkretne činjenice i raspoloživa dokumentacija. Ovaj tekst predstavlja opštu pravnu informaciju; valjanost testamenta, vrsta zahteva i tok rokova zavise od činjenica i dokaza u pojedinačnom slučaju.

Izvori

• Službeni glasnik / Pravno-informacioni sistem Republike Srbije — Zakon o nasleđivanju, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 — direktan službeni tekst — pristupljeno 24.08.2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju, „Službeni glasnik RS“, br. 6/2015 — evidencija donetog zakona i službeni dokumenti — pristupljeno 24.08.2026.
• Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture — Zakon o nasleđivanju — službeni PDF — pristupljeno 24.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 6224/2025, odluka o roku za zahtev radi novčane protivvrednosti nužnog dela — direktan link — pristupljeno 24.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 13863/2023 od 03.04.2025, poništaj testamenta — direktan link — pristupljeno 24.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 3862/2021, pravna priroda predaje svojeručnog testamenta sudu na čuvanje — direktan link — pristupljeno 24.08.2026.