Ugovor o doživotnom izdržavanju: imovina, naslednici i raskid

Ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja određuje postojeće stvari ili prava koja će posle njegove smrti preći na davaoca izdržavanja, dok se davalac obavezuje da ga izdržava, brine o njemu do kraja života i sahrani ga. Imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom ne ulazi u zaostavštinu primaoca i iz nje se ne namiruje nužni deo.

Ovaj tekst je namenjen ljudima koji razmatraju takav ugovor, članovima porodice koji žele da razumeju njegove posledice i naslednicima koji su za ugovor saznali u ostavinskom postupku. Ključno je da se pre potpisivanja precizno odrede imovina, obaveze, način njihovog dokazivanja i rizici koji mogu dovesti do spora.

Najvažnija pitanja i kratki odgovori

Kada davalac izdržavanja stiče imovinu?

Po pravilu, tek posle smrti primaoca izdržavanja. Samo zaključenje ugovora ne znači da davalac odmah postaje vlasnik stvari koje su njegov predmet. Do prenosa dolazi po smrti primaoca, pod uslovom da je ugovor punovažan i da je predmet dovoljno određen.

Šta davalac mora da pruža primaocu?

Obim izdržavanja treba što preciznije ugovoriti. Ako nije drugačije određeno, Zakon o nasleđivanju pod izdržavanjem naročito podrazumeva stanovanje, hranu, odeću i obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja, davanja za svakodnevne potrebe i sahranu posle smrti.

Koja imovina može biti predmet ugovora?

Samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora. Kuća, stan, parcela, suvlasnički deo ili drugo pravo moraju biti tačno određeni. Formulacija koja obuhvata svu buduću imovinu nije dovoljna za ono što u času potpisivanja još ne postoji.

Da li je dovoljan privatno potpisan ugovor?

Nije. Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave. Javni beležnik mora posebno upozoriti ugovornike da predmetna imovina ne ulazi u zaostavštinu i da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici, uz napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Bez propisanog oblika ugovor je ništav.

Da li deca ili supružnik imaju nužni deo na toj imovini?

Ne na imovini koja je valjano obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ona se izdvaja iz zaostavštine. To ne znači da naslednici nikada ne mogu osporavati ugovor, već da samo pozivanje na nužni deo nije dovoljno da se ugovor ukloni iz pravnog prometa.

Može li se pravo davaoca zabeležiti u katastru?

Može se obezbediti upisom u javnoj knjizi. Kod nepokretnosti je praktično važno da se posle solemnizacije proveri da li je zahtev za odgovarajući upis podnet i da li podaci u ugovoru odgovaraju aktuelnom listu nepokretnosti.

Kada ugovornik može tražiti raskid?

Sudski raskid je moguć kada odnosi postanu nepodnošljivi ili kada se okolnosti toliko promene da ispunjenje postane znatno otežano. U zavisnosti od razloga, sud može raskinuti ugovor, ponovo urediti odnose ugovornika ili, uz njihovu saglasnost, pravo primaoca preinačiti u doživotnu rentu.

Kada naslednici mogu tražiti poništaj ugovora?

Zakonski naslednici primaoca mogu tražiti poništaj ako zbog njegove bolesti ili starosti ugovor za davaoca nije predstavljao nikakvu neizvesnost. Zahtev se podnosi u roku od jedne godine od saznanja za ugovor, a najkasnije tri godine od smrti primaoca; jednogodišnji rok ne može početi pre smrti.

Da li kratko vreme između ugovora i smrti automatski znači poništaj?

Ne. Vrhovni sud u objavljenoj praksi ocenjuje sve okolnosti: zdravstveno stanje, saznanja davaoca, ranije pružanu brigu, motive ugovornika i stvarno izvršavanje obaveza. Sama činjenica da je primalac bio star ili da je preminuo ubrzo posle ugovora nije dovoljan automatski odgovor.

Šta se događa ako davalac izdržavanja umre prvi?

Njegove obaveze mogu preći na bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ali samo ako pristanu. Ako ne pristanu, ugovor se raskida i po pravilu ne mogu tražiti naknadu za ranije dato izdržavanje. Ako zbog opravdanih okolnosti nisu u stanju da preuzmu obaveze, mogu tražiti naknadu koju sud odmerava prema konkretnim prilikama.

Šta ugovor stvarno uređuje

Ugovor o doživotnom izdržavanju nije jednostrano ostavljanje imovine. To je dvostrano obavezan i teretan pravni posao: primalac određuje imovinu koja će posle njegove smrti preći na davaoca, a davalac preuzima trajnu obavezu izdržavanja i brige čije se ukupno trajanje i vrednost unapred ne znaju.

Zbog te neizvesnosti ugovor ima aleatornu prirodu. Davalac može obaveze izvršavati kratko ili mnogo godina, a njihova stvarna sadržina može se menjati sa zdravljem i potrebama primaoca. Upravo zato nije bezbedno ugovor svesti na jednu opštu rečenicu da će davalac „brinuti o primaocu“.

U ugovoru je korisno precizirati, prema potrebama konkretnog odnosa:

• gde primalac stanuje i ko snosi troškove stanovanja i režije;
• da li se pomoć pruža lično, novčano ili kombinovano;
• nabavku hrane, lekova i drugih svakodnevnih potrepština;
• prevoz kod lekara, pomoć u kući i organizovanje nege;
• ko snosi vanredne troškove lečenja i angažovanja trećih lica;
• način komunikacije kada ugovornici ne žive u istom mestu;
• obaveze u vezi sa sahranom i troškovima posle smrti;
• dokumentovanje većih uplata i značajnih izvršenih obaveza.

Preciznost štiti obe strane. Primalac zna na koju pomoć može računati, dok davalac može dokazati šta je izvršavao ako kasnije nastane spor.

Imovina mora biti postojeća, određena i tuđa prava se ne mogu preneti

Član 194. Zakona o nasleđivanju dopušta da ugovor obuhvati samo stvari i prava koja postoje u času zaključenja. Kod nepokretnosti treba proveriti vlasnika, udeo, broj parcele ili posebnog dela, površinu, terete, zabeležbe i osnov po kome je primalac stekao pravo.

Ako je nepokretnost zajednička imovina supružnika ili je primalac samo suvlasnik, ugovor ne može bez odgovarajućeg pravnog osnova preneti deo koji pripada drugom licu. Neslaganje ugovora sa katastrom, nerešen ostavinski postupak, neupisan poseban deo zgrade ili sporna bračna tekovina mogu kasnije otvoriti poseban spor o tome šta je uopšte bilo obuhvaćeno ugovorom.

Praktično, pre izrade ugovora treba pribaviti aktuelni list nepokretnosti, ispravu o sticanju, podatke o bračnom statusu i, kada je potrebno, dokumentaciju o ozakonjenju, etažiranju ili ranijem nasleđivanju. Nije dovoljno osloniti se na poresko rešenje ili porodični dogovor ako javne evidencije i pravne isprave pokazuju drugačije stanje.

Zašto je solemnizacija obavezna

Ugovor se ne može valjano zaključiti običnim potpisivanjem kod kuće niti samo overom potpisa. Zakon zahteva javnobeležnički potvrđenu ispravu. Javni beležnik proverava propisani oblik, upozorava ugovornike na naslednopravne posledice i tu napomenu unosi u klauzulu o potvrđivanju.

Posebno pravilo važi kada je davalac fizičko ili pravno lice koje se u okviru zanimanja ili delatnosti stara o primaocu, kao što mogu biti medicinsko osoblje, bolnica ili agencija. Takav ugovor je ništav ako prethodno nije pribavljena saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Solemnizacija ipak ne uklanja potrebu da sadržina bude prilagođena stvarnim potrebama. Standardni obrazac ne može sam da reši pitanje nejasne imovine, poslovne sposobnosti, nesporazuma o obavezama ili porodičnog sukoba koji je već u toku.

Imovina iz ugovora i ostavinski postupak

Posle smrti primaoca imovina obuhvaćena punovažnim ugovorom ne deli se naslednicima kao deo zaostavštine. Zbog toga se njome ne namiruje ni nužni deo. U ostavinskom postupku treba jasno odvojiti tu imovinu od svega što je primalac posedovao, a nije bilo obuhvaćeno ugovorom ili je stečeno kasnije.

Naslednici mogu imati pravo da osporavaju punovažnost ugovora, ali moraju navesti i dokazati odgovarajući pravni razlog. Nezadovoljstvo podelom imovine ili sama činjenica da je jedan član porodice dobio više nisu samostalni razlozi za poništaj.

Za odvojeno pitanje odgovornosti naslednika za obaveze preminulog koristan je tekst „Da li se nasleđuju dugovi?“. Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i zaostavština moraju se najpre pravilno razgraničiti.

Raskid za života ugovornika

Kada se odnosi ugovornika toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svaki od njih može od suda zahtevati raskid. Vrhovni sud je u odluci Rev 28207/2023 naglasio značaj poverenja kod ugovora koji podrazumeva ličnu brigu: nije reč samo o novčanoj obavezi, već o odnosu u kome je primalac često slabija i ranjivija strana.

Posle raskida zbog poremećenih odnosa primalac je dužan da naknadi primljena davanja i usluge, a ako je do raskida došlo krivicom jedne strane, druga može imati pravo na pravičnu naknadu. Zato je za obe strane važno da čuvaju račune, potvrde, prepisku i druge dokaze o stvarnom izvršavanju ugovora.

Promenjene okolnosti su poseban razlog. Ako ispunjenje postane znatno otežano, sud može odnose ugovornika iznova urediti ili ugovor raskinuti. Uz saglasnost ugovornika, pravo primaoca može biti pretvoreno u doživotnu rentu.

Poništaj na zahtev naslednika

Član 203. Zakona o nasleđivanju štiti zakonske naslednike u usko određenoj situaciji: ako zbog bolesti ili starosti primaoca ugovor u trenutku zaključenja nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca. Ovaj zahtev nije isto što i raskid zbog neizvršavanja obaveza, niti je isto što i opšti prigovor da primalac nije mogao razumeti značenje ugovora.

Objavljena praksa Vrhovnog suda pokazuje da se neizvesnost ne procenjuje mehanički. U predmetu Rev 24806/2024 sud je ocenio zdravstveno stanje, znanje davaoca, ranije pružanu brigu, motive i višegodišnje izvršavanje obaveza. Zaključak je da saznanje za tešku bolest i smrt ubrzo posle ugovora sami po sebi ne moraju značiti da aleatornosti nije bilo.

Rokovi su strogi: jedna godina od dana kada je naslednik saznao za ugovor, najkasnije tri godine od smrti primaoca. Jednogodišnji rok ne može početi pre smrti. Čim naslednik u ostavinskom postupku sazna za ugovor, potrebno je bez odlaganja pribaviti ispravu, medicinsku dokumentaciju i podatke o tome kada je i kako izdržavanje stvarno pružano.

Razlika u odnosu na testament i poklon

Testament je jednostrana izjava poslednje volje i može se opozvati za života zaveštaoca. Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezan i teretan: obe strane preuzimaju obaveze, a predmetna imovina ne ulazi u zaostavštinu.

Poklon je dobročino raspolaganje bez protivčinidbe. Kod doživotnog izdržavanja imovina predstavlja protivvrednost za trajno izdržavanje i brigu. Zbog različite pravne prirode, posledice po nužni deo, mogućnosti raskida i dokazivanje nisu iste. Izbor između testamenta, poklona, ustupanja i raspodele imovine za života i doživotnog izdržavanja treba napraviti tek posle pregleda porodičnih odnosa, imovine i stvarne potrebe za negom.

Izuzeci i rizici

• Poslovna sposobnost i slobodna volja. Sumnja da primalac nije razumeo pravne posledice ili da je bio izložen prevari, prinudi ili nedopuštenom uticaju otvara posebna pitanja punovažnosti i dokazivanja.
• Neodređena imovina. Pogrešna parcela, nepostojeći poseban deo, nerešena bračna tekovina ili tuđ suvlasnički udeo mogu ograničiti dejstvo ugovora.
• Nejasne obaveze. Opšte formulacije povećavaju rizik spora o tome da li su hrana, nega, lečenje, stanovanje i sahrana zaista obezbeđeni kako je ugovoreno.
• Profesionalni davalac. Za lice ili ustanovu koja se u okviru delatnosti stara o primaocu potrebna je prethodna saglasnost organa starateljstva.
• Smrt davaoca. Nastavak ugovora zavisi od pristanka njegovog bračnog druga i potomaka pozvanih na nasleđe i njihove sposobnosti da preuzmu obaveze.
• Poreski i troškovni aspekt. Troškovi solemnizacije, upisa i mogući porez zavise od vrednosti, srodstva, vrste imovine i važećih tarifa i propisa; proveravaju se za konkretan ugovor.

Česta pitanja

Može li primalac prodati kuću posle zaključenja ugovora?

Odgovor zavisi od sadržine ugovora, upisa u katastru i konkretne radnje. Davalac može svoje pravo obezbediti upisom u javnoj knjizi, pa pre svakog raspolaganja treba pregledati ugovor i aktuelni list nepokretnosti.

Može li ugovor obuhvatiti imovinu koju će primalac tek naslediti?

Ne kao buduću i još nepostojeću imovinu. Zakon dopušta samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora. Ako primalac kasnije stekne novu imovinu, potrebno je posebno proveriti kako njome može raspolagati.

Da li starost primaoca čini ugovor nevažećim?

Ne. Starost sama po sebi ne znači nesposobnost niti automatski uklanja neizvesnost ugovora. Presudne su sve okolnosti u vreme zaključenja, uključujući zdravlje, razumevanje posla, motive i saznanja davaoca.

Može li naslednik tražiti deo kuće samo zato što je nužni naslednik?

Ne, ako je kuća valjano obuhvaćena punovažnim ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ona ne ulazi u zaostavštinu i iz nje se ne namiruje nužni deo. Naslednik mora imati poseban pravni osnov za osporavanje ugovora.

Da li se ugovor može raskinuti sporazumno?

Ugovornici mogu urediti prestanak svog odnosa sporazumom u propisanom obliku, ali posledice po imovinu, ranija davanja i katastarski upis moraju biti jasno rešene. Kada nema saglasnosti, o zakonskom razlogu za raskid odlučuje sud.

Šta treba sačuvati kao dokaz izvršavanja ugovora?

Korisni su računi, potvrde o uplati, medicinska i putna dokumentacija, prepiska, evidencija nabavke lekova i hrane i drugi zakonito pribavljeni dokazi. Njihova dokazna vrednost zavisi od konkretnog spora.

Kako pripremiti konkretan slučaj

Pre zaključenja ili osporavanja ugovora treba prikupiti nacrt ili original ugovora, aktuelne listove nepokretnosti, isprave o sticanju, podatke o bračnoj ili suvlasničkoj imovini, medicinsku dokumentaciju relevantnu za vreme potpisivanja i dokaze o pruženom izdržavanju. Kancelariji se ove isprave mogu dostaviti putem kontakt podataka sa početne strane radi procene konkretnog pravnog puta.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Odgovor zavisi od sadržine isprave, svojinskog stanja, sposobnosti i volje ugovornika, stvarnog izvršavanja obaveza, rokova i dokaza u konkretnom slučaju.

Pravno stanje provereno: 22. avgusta 2026. godine.

Izvori

• Pravno-informacioni sistem Republike Srbije — Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015), naročito čl. 194–205 — direktan zvanični PDF — provereno 22.08.2026.
• Javnobeležnička komora Srbije — Zakon o nasleđivanju, prečišćen tekst sa pravilima o solemnizaciji — direktan PDF — provereno 22.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 28207/2023 od 26.06.2024, raskid zbog poremećenih odnosa i značaj poverenja — direktan zvanični link — provereno 22.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 24806/2024, poništaj iz člana 203. i procena aleatornosti — direktan zvanični link — provereno 22.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 26529/2023, dopuštena pobuda i izvršavanje obaveza — direktan zvanični link — provereno 22.08.2026.