Da li se nasleđuju dugovi? Odgovornost naslednika u Srbiji

Kratak odgovor: dugovi ostavioca mogu preći na naslednika, ali naslednik u Republici Srbiji odgovara samo do visine vrednosti imovine koju je nasledio. Ako se nasledstva valjano odrekao, za ostaviočeve dugove ne odgovara. Kada ima više naslednika, njihova odgovornost prema poveriocu je solidarna, ali je ograničenje svakog od njih vrednost njegovog naslednog dela.

Ovaj tekst je namenjen naslednicima koji su u ostavinskom postupku saznali za kredit, dug po računu, privatnu pozajmicu, sudski spor ili izvršenje protiv preminulog lica. Najvažnije je da se pre nasledničke izjave utvrde i imovina i poznate obaveze, jer prihvatanje i odricanje od nasleđa, po pravilu, nisu odluke koje se kasnije jednostavno menjaju.

Najvažnija pitanja o nasleđivanju dugova

Da li se dugovi nasleđuju?

Da, ali ne neograničeno. Član 222. Zakona o nasleđivanju propisuje da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine. Zbog toga naslednik ne bi trebalo da iz svoje ranije imovine snosi deo duga koji prelazi zakonsku granicu njegove odgovornosti.

Da li naslednik može dugovati više nego što je nasledio?

Ne po osnovu same odgovornosti za ostaviočev dug. Zakonska granica je vrednost nasleđene imovine. Međutim, u sporu može biti ključno dokazati šta je zaista činilo zaostavštinu, kolika je bila njena vrednost i koje su obaveze već izmirene.

Šta ako ima više naslednika?

Sanaslednici solidarno odgovaraju, ali svaki samo do vrednosti svog naslednog dela. Poverilac zato može usmeriti zahtev prema jednom ili više sanaslednika, dok zakonsko ograničenje mora biti posmatrano za svakog naslednika posebno. U njihovom međusobnom odnosu dugovi se dele srazmerno naslednim delovima, ako iz zaveštanja ne proizlazi nešto drugo.

Da li odricanje od nasleđa oslobađa od dugova?

Da. Naslednik koji se valjano odrekao nasleđa ne odgovara za ostaviočeve dugove. Odricanje se daje pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine, ne može biti delimično i, po pravilu, neopozivo je.

Da li je „odricanje u korist drugog naslednika“ isto što i čisto odricanje?

Nije. Zakon odricanje u korist određenog naslednika smatra prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Ova razlika može biti presudna za pitanje odgovornosti za dugove i ne treba je svoditi na to ko će na kraju biti upisan kao vlasnik stvari.

Šta ako naslednik ne da nikakvu izjavu?

Ako se do završetka prvostepenog ostavinskog postupka ne odrekne nasleđa, smatra se da ga je primio. Prijem može biti i prećutan ako naslednik raspolaže celom zaostavštinom ili njenim delom. Radnje koje služe samo očuvanju zaostavštine i tekućem upravljanju ne smatraju se prijemom.

Kako se utvrđuje granica odgovornosti naslednika?

Prema vrednosti nasleđene imovine, a ne samo prema iznosu navedenom u zahtevu poverioca. Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Rev 4028/2022 naglasio da se obim odgovornosti ceni prema vrednosti koju je zaostavština imala u trenutku pozivanja na nasleđe. Zato su popis imovine, procena vrednosti i dokumentacija o već plaćenim ostaviočevim dugovima praktično veoma važni.

Da li naslednik odgovara i za dug privrednog društva čiji je ostavilac bio član?

Ne automatski. Treba razlikovati lični dug ostavioca od obaveze privrednog društva kao posebnog pravnog lica. Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Rev 2792/2020 upravo razdvojio privatne dugove ostavioca od dugova društva. Ipak, drugačija procena može biti potrebna ako postoji lično jemstvo, zaloga, hipoteka ili druga obaveza ostavioca prema poveriocu.

Osnovno pravilo: naslednik odgovara do vrednosti nasleđene imovine

Nasleđivanje ne znači da naslednik bez ograničenja preuzima sve obaveze preminulog. Zakon vezuje odgovornost za ekonomsku vrednost onoga što je naslednik stekao. Ako je, na primer, vrednost naslednog dela pravilno utvrđena na 2.000.000 dinara, sama naslednopravna odgovornost ne bi trebalo da pređe tu vrednost, čak i kada poverilac tvrdi da je ostaviočev dug veći.

Ovo ograničenje, međutim, ne znači da je dovoljno samo reći da nasledstvo vredi manje. Kada nastane spor, mogu biti potrebni rešenje o nasleđivanju, list nepokretnosti, podaci o stanju računa, ugovori, potvrde o plaćanju, procena tržišne vrednosti i veštačenje. Vrhovni sud u objavljenoj praksi insistira da se vrednost aktive zaostavštine pouzdano utvrdi pre odluke o obimu odgovornosti naslednika.

Solidarna odgovornost sanaslednika: šta to praktično znači

Član 224. Zakona o nasleđivanju propisuje solidarnu odgovornost sanaslednika, bez obzira na to da li je nasledstvo već podeljeno. To poveriocu daje mogućnost da zahtev usmeri prema sanaslednicima, ali ne briše individualnu zakonsku granicu: svaki sanaslednik odgovara najviše do vrednosti svog naslednog dela.

U odnosu između samih sanaslednika, dugovi se dele srazmerno njihovim naslednim delovima, osim ako iz zaveštanja proizlazi drugačije. Ako jedan sanaslednik plati više od dela koji na njega konačno pada, pitanje njegovog zahteva prema ostalima zavisi od izvršenog plaćanja, naslednih delova i drugih činjenica konkretnog slučaja.

Odricanje od nasleđa i ustupanje naslednog dela nisu isto

Naslednik se može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka. Smatra se da lice koje se odreklo nasleđa nikada nije ni bilo naslednik, a član 223. izričito propisuje da takvo lice ne odgovara za ostaviočeve dugove.

Odricanje ne može biti delimično: nije moguće prihvatiti kuću, a odreći se kredita. Ni prijem nasleđa ne može biti delimičan. Izjave o prijemu i odricanju su, po pravilu, neopozive; poništaj se može tražiti kada su posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Posebno treba biti oprezan sa formulacijom „odričem se u korist“ drugog naslednika. Po članu 216. Zakona o nasleđivanju to nije čisto odricanje, već prijem nasleđa i ustupanje naslednog dela. Pre davanja takve izjave treba sagledati i moguće dugove, a ne samo dogovor naslednika o imovini.

Šta proveriti pre nasledničke izjave

Potpuna provera svih obaveza nije uvek moguća, ali naslednik može smanjiti rizik tako što će pre odluke prikupiti dostupne podatke:

• rešenje ili poziv u ostavinskom postupku i podatke o poznatoj zaostavštini;
• listove nepokretnosti i podatke o hipotekama i drugim teretima;
• ugovore o kreditu, jemstvu, zajmu, lizingu i osiguranju kredita;
• izvode, opomene, sudska pismena i rešenja o izvršenju;
• podatke o parnicama i izvršnim postupcima u kojima je ostavilac bio stranka;
• dokaze o dugovima koje je ostavilac ili neki naslednik već platio;
• dokaze potrebne za realnu procenu vrednosti nasleđene imovine.

Sama činjenica da obaveza nije pomenuta na ostavinskom ročištu ne treba da bude razlog da se mogućnost njenog postojanja zanemari. S druge strane, opomena ili zahtev poverioca nisu sami po sebi dokaz da je traženi iznos osnovan, dospeo i pravilno obračunat. Potrebno je proveriti pravni osnov, iznos, eventualno obezbeđenje i prigovore koji zavise od konkretnog odnosa.

Izuzeci i rizici

Hipoteka ili zaloga mogu promeniti praktičnu sliku. Ako je nasleđena nepokretnost opterećena hipotekom, položaj naslednika ne zavisi samo od opštih pravila o dugovima ostavioca već i od prava poverioca iz sredstva obezbeđenja.

Lično jemstvo treba odvojeno proveriti. Dug društva i lična obaveza ostavioca nisu isto. Ako je ostavilac garantovao, pristupio dugu ili založio svoju imovinu, potrebno je pregledati konkretan ugovor i obezbeđenje.

Vrednost zaostavštine može biti sporna. Knjigovodstvena, poreska ili vrednost navedena bez procene ne mora rešiti pitanje tržišne vrednosti u sporu. Nekada je potrebno veštačenje.

Raspolaganje zaostavštinom može značiti prećutni prijem. Naslednik koji pre odluke prodaje, poklanja ili na drugi način raspolaže naslednom imovinom može izgubiti mogućnost da se odrekne nasleđa. Radnje čistog očuvanja imovine imaju drugačiji karakter.

Poverioci ostavioca imaju poseban mehanizam zaštite. Po članu 225. Zakona o nasleđivanju mogu u roku od tri meseca od otvaranja nasleđa zahtevati odvajanje zaostavštine od imovine naslednika. To je pravo poverioca, a ne opšti rok u kojem naslednik mora rešiti sve odnose sa poveriocima.

Praktični koraci kada se dug pojavi posle ostavinskog postupka

1. Ne priznajte dug niti prihvatajte plan otplate pre nego što proverite osnov i obračun.
2. Sačuvajte rešenje o nasleđivanju i dokumentaciju o sastavu i vrednosti zaostavštine.
3. Tražite od poverioca ugovor, pregled duga i podatke o dospelosti i obezbeđenju.
4. Prikupite dokaze o svim ranijim plaćanjima ostaviočevih dugova.
5. Proverite da li zahtev glasi na lični dug ostavioca ili na obavezu drugog lica, uključujući privredno društvo.
6. Ako je pokrenuta parnica ili izvršenje, reagujte u roku naznačenom u dostavljenom aktu; vrsta pravnog sredstva i rok zavise od konkretnog postupka.

Česta pitanja

Da li dete mora da vrati kredit preminulog roditelja?

Dete koje je naslednik može odgovarati za lični kredit ostavioca, ali najviše do vrednosti imovine koju je nasledilo. Potrebno je proveriti ugovor, stanje duga, eventualno osiguranje i sredstva obezbeđenja.

Da li banka može tražiti ceo dug samo od jednog naslednika?

Kada postoji više naslednika, njihova odgovornost je solidarna, ali svaki naslednik zadržava ograničenje do vrednosti svog naslednog dela. Ta vrednost i eventualna ranija plaćanja moraju biti pravilno utvrđeni.

Da li se može prihvatiti imovina, a odbiti dug?

Ne. Prijem i odricanje od nasleđa ne mogu biti delimični. Naslednik ne može prihvatiti samo aktivu, a isključiti obaveze koje po zakonu prate nasledstvo.

Da li odricanje u korist brata ili sestre oslobađa od odgovornosti?

Ne treba ga izjednačiti sa čistim odricanjem. Zakon takvu izjavu smatra prijemom nasleđa uz ustupanje naslednog dela, pa posledice po dugove treba proveriti pre davanja izjave.

Da li propuštanje nasledničke izjave znači da nasleđe nije prihvaćeno?

Ne. Ako se naslednik do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka ne odrekne nasleđa, smatra se da ga je primio.

Da li naslednik odgovara za dug firme koju je ostavilac posedovao?

Ne automatski. Dug privrednog društva treba razlikovati od ličnog duga ostavioca. Posebno se proveravaju jemstvo, hipoteka, zaloga ili druga lična obaveza.

Zaključak

Naslednik ne preuzima ostaviočeve dugove bez granice: odgovornost je ograničena vrednošću nasleđene imovine. Ipak, zaštita tog ograničenja u praksi zavisi od uredne dokumentacije, pravilno utvrđene vrednosti zaostavštine i blagovremene reakcije na zahtev poverioca.

Ako je poznat veći dug, postoji hipoteka, više sanaslednika ili već pokrenuta parnica ili izvršenje, kancelariji možete dostaviti rešenje o nasleđivanju i prateću dokumentaciju radi procene konkretnog slučaja. Procena zavisi od činjenica i sadržine isprava.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju i ne zamenjuje pravni savet zasnovan na dokumentaciji konkretnog slučaja. Pravno stanje provereno: 30. jul 2026.

Izvori

• Vrhovni sud — Zakon o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 i 40/2015), naročito čl. 213–225 — direktan zvanični PDF — pristupljeno 30.07.2026.
• Vrhovni kasacioni sud — Rev 4028/2022 od 15.03.2023, odgovornost naslednika i vrednost aktive zaostavštine — direktna odluka — pristupljeno 30.07.2026.
• Vrhovni kasacioni sud — Rev 2792/2020, razlikovanje privatnih dugova ostavioca od dugova privrednog društva — direktna odluka — pristupljeno 30.07.2026.