Video-nadzor u zgradi, kući i firmi: šta predviđa Nacrt zakona iz 2026?

Nacrt novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predlaže posebna pravila za video-nadzor u stambenim zgradama, kućama i poslovnim prostorima. Ta pravila još nisu važeći zakon. Javna rasprava traje od 30. jula do 10. septembra 2026. godine, a do eventualnog usvajanja i stupanja novog zakona na snagu primenjuje se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/2018) i drugi propisi koji uređuju konkretan sistem nadzora.

Ovaj tekst je namenjen stanarima, vlasnicima kuća, upravnicima zgrada, poslodavcima i zaposlenima koji žele da razumeju šta se predlaže, a šta već danas moraju da poštuju.

Najvažnija pitanja i kratki odgovori

Da li su predložena pravila o kamerama već obavezna?

Nisu. Reč je o Nacrtu zakona koji je u javnoj raspravi. Nacrt može biti izmenjen pre nego što postane predlog zakona, a zatim i tokom skupštinskog postupka. Važeći Zakon 87/2018 ostaje pravni osnov dok novi zakon ne bude usvojen, objavljen i ne stupi na snagu.

Da li bi stambena zajednica morala da donese odluku o kamerama?

Prema članu 50. Nacrta, za video-nadzor u stambenoj ili poslovno-stambenoj zgradi bila bi potrebna pisana odluka stambene zajednice. Odluka bi se donosila po pravilima zakona o stanovanju i održavanju zgrada i morala bi da sadrži razloge za uvođenje nadzora i način njegovog sprovođenja.

Šta bi kamera u zgradi smela da snima?

Predloženi kadar obuhvata samo ulaz, izlaz i zajedničke prostorije. Nacrt ne daje osnov da kamera prati unutrašnjost privatnog stana, ulaz u drugi stan ili kretanje ljudi izvan prostora koji je nužno štititi.

Da li vlasnik kuće ili stana može da kamerom snima ulicu ili komšiju?

Ne bi smeo da koristi privatnu kameru tako da ugrožava prava drugih. Član 50. stav 6. Nacrta izričito navodi snimanje javnog prostora i prostora koje koriste drugi kao primere nedopuštenog zadiranja. U svakom konkretnom slučaju presudni su stvarni kadar kamere, svrha, mogućnost identifikacije lica i način korišćenja snimka.

Da li poslodavac može kamerama da kontroliše rad zaposlenih?

Prema Nacrtu, video-nadzor u poslovnom prostoru bio bi dopušten kada je neophodan radi bezbednosti ljudi i imovine ili zaštite tajnih i poslovno tajnih podataka. Pre uvođenja kamera poslodavac bi morao da razmotri manje invazivne mere. Praćenje rada zaposlenih bilo bi načelno zabranjeno, osim kada zakonom utvrđen interes u konkretnom slučaju preteže nad pravima i slobodama zaposlenih.

Ko bi smeo da gleda i prosleđuje snimke?

Samo odgovorno ili posebno ovlašćeno lice i samo radi svrhe zbog koje je snimak nastao. Nacrt predlaže i evidenciju svakog pristupa, korišćenja i prosleđivanja snimka, kao i sistemski dnevnik pristupa za poslovne prostore.

Koliko dugo bi snimci mogli da se čuvaju?

Opšti maksimum prema Nacrtu bio bi šest meseci. Duže čuvanje bilo bi moguće ako je propisano drugim zakonom ili ako snimak predstavlja dokaz u zakonom uređenom postupku. Maksimalni rok nije istovremeno preporučeni rok za svaki sistem: načelo ograničenja čuvanja zahteva da se odredi kraći period kada je dovoljan za konkretnu svrhu.

Da li je dovoljna nalepnica „objekat je pod video-nadzorom“?

Ne. Nacrt predviđa jasno vidljivo obaveštenje pre ulaska u prostor snimanja, sa simbolom kamere, nazivom rukovaoca i njegovim kontakt podacima, odnosno linkom na kome lice može dobiti potpunije informacije i ostvariti svoja prava.

Šta danas važi, a šta je samo predloženo?

Važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne sadrži posebno poglavlje koje na jednom mestu detaljno uređuje sve vrste video-nadzora. Ipak, snimak na kome se fizičko lice može odrediti predstavlja podatak o ličnosti, pa se već danas moraju poštovati osnovna načela obrade.

To znači da video-nadzor mora imati zakonit i unapred određen cilj, da kadar mora biti ograničen na ono što je neophodno, da se snimci ne smeju čuvati duže nego što je potrebno i da moraju biti zaštićeni od neovlašćenog pristupa. Rukovalac mora moći da pokaže zašto je obrada dopuštena i na koji način štiti prava snimljenih lica.

Nacrt te opšte obaveze razrađuje kroz posebne članove o kamerama. Zato formulacije poput „rok je šest meseci“ ili „zgrada mora da vodi sistemski dnevnik“ ne treba predstavljati kao trenutno važeće opšte pravilo iz novog zakona. To su predložena rešenja koja tek mogu postati zakon.

Predložena pravila za stambene zgrade

Član 50. Nacrta polazi od toga da je stambena zajednica rukovalac podacima prikupljenim zajedničkim sistemom. To je važno jer rukovalac određuje svrhu i način obrade, odlučuje ko ima pristup i odgovara za dokumentaciju i bezbednost sistema.

Pisana odluka ne bi smela da bude samo formalna saglasnost za kupovinu opreme. Trebalo bi da objasni:

• koji bezbednosni problem kamera treba da reši;
• koje tačno površine ulaze u kadar;
• ko ima pristup živom prikazu i sačuvanim snimcima;
• koliko dugo se snimci čuvaju;
• kada i kome se snimak može dostaviti;
• kako se evidentira pristup i kako je sistem tehnički zaštićen.

Nacrt predlaže zabranu pristupa kamerama stambene zajednice preko interne ili javne kablovske televizije i drugih sredstava elektronske komunikacije kojima bi snimci mogli da se prenose uživo ili naknadno. Suština je da bezbednosni sistem ne postane sredstvo stalnog posmatranja komšija, posetilaca i njihovih navika.

Privatna kamera, pametno zvono i komšijsko dvorište

Kamera na kući ili pametno zvono na vratima često ne snimaju samo sopstveni prag. Širokougaoni kadar može obuhvatiti trotoar, susedno dvorište, prozor ili vrata drugog stana. Činjenica da je uređaj privatno kupljen ne uklanja automatski odgovornost za način na koji se koristi.

Pre postavljanja treba proveriti da li se bezbednosni cilj može postići užim kadrom, maskiranjem delova slike, snimanjem samo na događaj ili drugačijim položajem kamere. Audio-snimanje je posebno osetljivo jer može zahvatiti razgovore koji nisu potrebni za zaštitu ulaza ili imovine.

Ako kamera realno snima tuđu privatnu površinu ili omogućava praćenje kretanja određenog lica, nije dovoljno samo tvrditi da se snimci ne gledaju. Bitni su tehnički domet, stvarna obrada, trajanje čuvanja i ko ima pristup.

Predložena pravila za firme i radna mesta

Članovi 47. i 48. Nacrta razlikuju nadzor pristupa poslovnom prostoru od kamera unutar prostora. U oba slučaja potreban bi bio stvaran bezbednosni razlog, a ne opšta želja poslodavca da proverava ponašanje zaposlenih.

Za kamere unutar poslovnog prostora Nacrt predlaže pisanu odluku sa opisom drugih prethodno razmotrenih mera i obrazloženjem zašto one nisu dovoljne. Zaposleni bi morali da budu pisano obavešteni pre početka snimanja, a reprezentativni sindikat, ako postoji, obavešten pre donošenja odluke.

Kamere ne bi smele da se postavljaju u prostorijama za odmor, ličnu higijenu, presvlačenje i drugim mestima na kojima se opravdano očekuje viši nivo privatnosti. Ako se poslovni prostor nalazi u stambenoj zgradi, kamera ne bi smela da obuhvati unutrašnje delove zgrade koji nisu povezani sa ulazom u taj prostor niti ulaze u privatne stanove.

Pristup snimcima, evidencija i rok čuvanja

Nacrt predlaže da svaki pristup ili prosleđivanje snimka ostavi trag: ko je pristupio, kada, kojim podacima, radi koje svrhe i po kom pravnom osnovu. Podaci iz evidencije čuvali bi se godinu dana po isteku kalendarske godine u kojoj su uneti.

Ovo je praktično važno jer zloupotreba često ne nastaje samim postavljanjem kamere, već kasnijim pregledanjem, preuzimanjem ili objavljivanjem snimka. Prosleđivanje snimka policiji, sudu, osiguravaču ili drugom licu mora imati konkretan pravni osnov i biti ograničeno na potreban deo zapisa.

Šta može da uradi lice koje smatra da ga kamera nezakonito snima?

Prvi korak je da se utvrde činjenice: ko je postavio kameru, koji prostor je stvarno u kadru, da li postoji obaveštenje, ko čuva snimke i ko im pristupa. Ako je reč o zgradi, treba zatražiti odluku stambene zajednice i pravila korišćenja sistema. Ako je reč o poslodavcu, treba pregledati pisano obaveštenje i akt o uvođenju nadzora.

Po važećem Zakonu 87/2018 lice može od rukovaoca tražiti informacije i ostvarivanje svojih prava, a ako smatra da je obrada suprotna zakonu može podneti pritužbu Povereniku. Sudska zaštita i zahtev za naknadu štete zavise od konkretne povrede, posledica i dokaza.

Izuzeci i rizici

• Nacrt nije važeći propis. Konačni tekst, brojevi članova i prelazni rokovi mogu biti promenjeni.
• Drugi zakoni mogu propisati posebna pravila. To naročito važi za privatno obezbeđenje, policijska ovlašćenja, radne odnose i pojedine delatnosti.
• Šest meseci je predloženi maksimum, ne automatski rok za svaki sistem. Kraći rok može biti jedini srazmeran izbor.
• Snimak može postati dokaz. To ne znači da je svako snimanje bilo zakonito niti da se zapis može javno objaviti.
• Audio i biometrijska analiza nose dodatne rizike. Sistem koji prepoznaje lice ili snima razgovor nije isto što i obična kamera usmerena na ulaz.

Česta pitanja

Da li je Nacrt zakona već usvojen?

Ne. Na dan pravne provere, 21. avgusta 2026, tekst je u javnoj raspravi koja traje do 10. septembra 2026.

Da li svi stanari moraju imati pristup kamerama?

Ne. Pristup mora biti ograničen na odgovorno ili ovlašćeno lice i na svrhu zbog koje je sistem uveden. Nacrt dodatno predlaže zabranu prenosa slike preko interne ili javne kablovske televizije i drugih sredstava elektronske komunikacije.

Može li kamera zgrade da snima vrata mog stana?

Predloženo pravilo ograničava kadar na ulaz, izlaz i zajedničke prostorije. Položaj kamere koji neposredno prati ulazak u određeni privatni stan zahteva posebno strogu proveru neophodnosti i srazmernosti.

Da li poslodavac sme da postavi kameru iznad radnog stola?

Nadzor rada zaposlenih bio bi načelno zabranjen. Poslodavac bi morao da dokaže bezbednosni razlog, razmotri manje invazivne mere i ograniči kadar i pristup na ono što je neophodno.

Koliko bi se snimci čuvali po Nacrtu?

Najduže šest meseci, osim kada drugi zakon propisuje duži rok ili snimak predstavlja dokaz u zakonom uređenom postupku. Konkretan rok i dalje mora biti srazmeran svrsi.

Kome se može prijaviti sumnja na nezakonit video-nadzor?

Po važećem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti lice može da se obrati rukovaocu i podnese pritužbu Povereniku. U zavisnosti od sistema i okolnosti mogu biti nadležni i drugi organi.

Zaključak

Nacrt iz 2026. pokušava da pravila video-nadzora učini konkretnijim: svrha mora biti opravdana, kadar ograničen, odluka dokumentovana, pristup kontrolisan, a snimci ne smeju postati sredstvo praćenja komšija ili zaposlenih. Ipak, dok Nacrt ne postane zakon, svaku situaciju treba oceniti prema važećim propisima i stvarnom načinu rada sistema.

Ako je potrebno proceniti konkretnu kameru ili sistem, kancelariji se mogu dostaviti fotografije položaja kamera, odluka stambene zajednice ili poslodavca, tekst obaveštenja, pravila pristupa i podatak o roku čuvanja. Kontakt podaci kancelarije dostupni su na početnoj strani.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Pravna ocena zavisi od tačnog kadra, tehničkih mogućnosti sistema, svrhe, pravnog osnova, ovlašćenja za pristup i drugih činjenica konkretnog slučaja.

Pravno stanje provereno: 21. avgusta 2026.

Izvori

• Ministarstvo pravde Republike Srbije — Javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti (30.07–10.09.2026) — direktan link — pristupljeno 21.08.2026.
• Ministarstvo pravde Republike Srbije — Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti, posebno čl. 45–51 i čl. 169–175 — direktan DOCX — provereno 21.08.2026.
• Ministarstvo pravde Republike Srbije — Obrazloženje Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti — direktan DOCX — provereno 21.08.2026.
• Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti — Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS“, broj 87/2018) — ePropisi — provereno 21.08.2026.