Postupak traje predugo: kako se podnosi prigovor za suđenje u razumnom roku?

Postupak traje predugo: kako se podnosi prigovor za suđenje u razumnom roku?

Kratak odgovor: stranka u sudskom postupku koji još traje može podneti prigovor radi ubrzavanja postupka sudu koji vodi predmet. O prigovoru odlučuje predsednik tog suda, po pravilu u roku od dva meseca. Ne postoji broj meseci ili godina posle kojeg je povreda automatski utvrđena: sud ocenjuje ukupno trajanje, složenost predmeta, ponašanje suda i stranaka, značaj predmeta i druge okolnosti.

Ovaj tekst je namenjen građanima i pravnim licima čiji parnični, izvršni, vanparnični, upravni ili drugi sudski postupak dugo traje. Objašnjeni su redosled pravnih sredstava, rokovi za žalbu, uslovi za novčano obeštećenje i najčešće greške zbog kojih zaštita može izostati.

Suđenje u razumnom roku: kratki odgovori

Ko ima pravo da traži ubrzanje postupka?

Pravo ima svaka stranka u sudskom postupku, uključujući izvršni postupak, kao i učesnik u vanparničnom postupku. Oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac imaju ovo pravo pod uslovima iz člana 2. Zakona, između ostalog kada je istaknut imovinskopravni zahtev. Javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema ovo pravo.

Da li postoji tačan rok posle kojeg je suđenje nerazumno dugo?

Ne postoji automatska granica koja važi za svaki predmet. Član 4. Zakona nalaže da se procene sve okolnosti: složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje, postupanje suda i drugih organa, značaj predmeta za stranku, ponašanje stranaka, redosled rešavanja i zakonski rokovi.

Da li je urgencija isto što i prigovor?

Nije. Urgencija je obraćanje kojim se traži postupanje ili informacija, ali prigovor radi ubrzavanja postupka je zakonom uređeno pravno sredstvo. Prigovor pokreće poseban, hitan postupak u kome predsednik suda može da utvrdi povredu i naloži konkretne radnje i rok za njihovo preduzimanje.

Kome se prigovor podnosi?

Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak. O njemu odlučuje predsednik suda ili sudija određen godišnjim rasporedom poslova. Ako se prigovor odnosi na istragu koju vodi javni tužilac, podnosi se sudu pred kojim se postupak vodi na način predviđen Zakonom.

Šta prigovor mora da sadrži?

Prigovor mora da sadrži podatke o stranci i punomoćniku, naziv suda i po potrebi javnog tužilaštva, poslovni broj predmeta, trajanje postupka, konkretne podatke koji pokazuju nepotrebno kašnjenje i potpis. Opšta tvrdnja da predmet „dugo stoji“ bez hronologije i broja predmeta može biti nedovoljna.

U kom roku sud odlučuje o prigovoru?

Predsednik suda dužan je da odluči u roku od dva meseca od prijema prigovora. Usmena rasprava se ne održava. Ako se prigovor usvoji, sud određuje procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak i rok koji, po pravilu, ne može biti kraći od 15 dana niti duži od četiri meseca.

Kada se podnosi žalba?

Žalba je dozvoljena ako je prigovor odbijen ili ako o njemu nije odlučeno u roku od dva meseca. U tim slučajevima rok za žalbu je osam dana: od prijema rešenja o odbijanju, odnosno od isteka dvomesečnog roka za odlučivanje. Žalba je moguća i u pojedinim situacijama kada je prigovor usvojen, ali nisu određene ili preduzete delotvorne radnje.

Da li se plaća sudska taksa?

Ne. Zakon izričito propisuje da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Izmenama iz 2023. dodatno je propisano da stranka čiji je prigovor usvojen ima pravo na naknadu troškova postupka po prigovoru.

Da li uspešan prigovor automatski donosi novčanu naknadu?

Ne automatski. Uspešan prigovor ili žalba najpre otvara pravo na pravično zadovoljenje pod zakonskim uslovima. Za neimovinsku štetu zakon predviđa novčano obeštećenje od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po predmetu, ali visina zavisi od trajanja, ponašanja organa i stranke, složenosti i značaja predmeta.

Da li prigovor može da se podnese kada je postupak već završen?

Ne. Prigovor i žalba služe ubrzanju postupka dok on traje. Vrhovni sud je u odluci Rž1 u 15/2026 odbacio žalbu podnetu nakon što je osnovni upravni spor već bio okončan. Zato ne treba čekati završetak predmeta ako je cilj da se postupak ubrza.

Šta sud zaista ocenjuje?

Broj proteklih godina jeste važan, ali nije jedini kriterijum. Predsednik suda mora da posmatra predmet kao celinu i da razlikuje opravdano trajanje od perioda neaktivnosti koji se ne može objasniti složenošću ili procesnim potrebama.

Najvažnije okolnosti su:

• kada je postupak pokrenut i koliko traje pred svakom instancom;
• koliko je predmet činjenično i pravno složen;
• da li je sud u dužim periodima preduzimao stvarne procesne radnje;
• da li je stranka uredno primala pismena, dolazila na ročišta i predlagala dokaze na vreme;
• da li su odlaganja izazvali veštačenje, dostavljanje, promena sudije ili drugi opravdani razlozi;
• koliki značaj predmet ima za stranku, naročito kada se tiče izdržavanja, porodičnog statusa, zdravlja, rada ili egzistencije;
• da li je posebnim zakonom propisano hitno ili naročito hitno postupanje.

U odluci Rž1 g 6/2026 Vrhovni sud je usvojio žalbu u građanskom predmetu i naložio okončanje žalbenog postupka u roku od četiri meseca. Time je potvrđeno da složenost i izvođenje dokaza ne opravdavaju svako trajanje: mora se ceniti celokupan tok i značaj predmeta.

Nasuprot tome, u odluci Rž1 u 40/2026 Vrhovni sud je prihvatio da postupak koji je pred Upravnim sudom trajao nešto manje od dve godine, u predmetu koji nije bio naročito hitan, u konkretnim okolnostima još nije prešao razumni rok. Ove odluke ne uvode univerzalnu formulu; pokazuju zašto je potrebna analiza baš tog predmeta.

Kako pripremiti prigovor radi ubrzavanja postupka?

1. Napravite tačnu hronologiju

Zabeležite datum podnošenja početnog akta, datume ročišta i odluka, periode u kojima nije bilo radnji, datume slanja urgencija i sve promene koje su uticale na tok. Korisno je proveriti spis i podatke na portalu sudova, ali prigovor treba zasnovati na pouzdanim podacima iz predmeta.

2. Odvojite kašnjenje suda od ponašanja stranaka

Ako je podnosilac više puta tražio odlaganje, nije dostavljao adresu ili je zakasnio sa dokazima, to može uticati na ocenu. S druge strane, duži periodi bez zakazivanja, čekanje na izradu odluke ili nepostupanje po vraćenom predmetu mogu ukazivati na odgovornost organa.

3. Objasnite značaj predmeta

Nije isto da li se vodi spor male praktične važnosti ili postupak od kog zavise kontakt sa detetom, izdržavanje, radni status, dom, zdravlje ili naplata potrebna za egzistenciju. Značaj treba navesti činjenično i povezati sa dokumentima, bez preuveličavanja.

4. Tražite delotvorno ubrzanje

Prigovor ne služi da predsednik suda odluči ko je u pravu u osnovnom sporu. Njime se traži utvrđenje povrede i nalog za procesne radnje koje mogu pokrenuti predmet. Rešenje ne sme uticati na činjenična i pravna pitanja o kojima sudi postupajući sudija.

Šta se dešava posle usvojenog prigovora?

Kada usvoji prigovor, predsednik suda utvrđuje povredu, navodi razloge i nalaže radnje za ubrzanje. Rok za te radnje mora biti određen. Ako sudija ne postupi u tom roku, ili ako rešenje ne sadrži delotvoran nalog odnosno rok, zakon predviđa žalbu pod uslovima iz čl. 14. i 15.

Žalba se podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru, a on je prosleđuje predsedniku neposredno višeg suda. O žalbi se odlučuje u roku od 30 dana. Protiv odluke neposredno višeg suda o žalbi nije dozvoljena nova žalba.

Kada se može tražiti novčano obeštećenje?

Pravo na pravično zadovoljenje stiče stranka čiji je prigovor usvojen bez žalbe, čija je žalba odbijena uz potvrđivanje usvojenog prigovora ili čija je žalba usvojena. Tačan trenutak sticanja prava zavisi od ishoda i od isteka roka određenog za ubrzanje.

Posle toga postoje dva glavna puta:

1. Predlog za poravnanje Državnom pravobranilaštvu može se podneti u roku od šest meseci od sticanja prava na pravično zadovoljenje. Pravobranilaštvo pokušava da postigne sporazum u roku od dva meseca.
2. Tužba protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje može se podneti u roku od jedne godine od sticanja prava. Tužba nije dozvoljena dok traje pokušaj poravnanja niti ako je poravnanje već zaključeno.

Posebno se može tražiti naknada imovinske štete koja je uzročno povezana sa povredom prava, takođe u roku od jedne godine od sticanja prava na pravično zadovoljenje. Sama činjenica da je postupak bio dug ne dokazuje automatski postojanje i visinu imovinske štete.

Izuzeci i rizici

Ne postoji automatsko pravilo „tri godine znači povreda“. Sudska praksa ponekad koristi vremenske orijentire, ali član 4. zahteva procenu svih okolnosti. Hitni porodični ili radni predmet može zahtevati brže postupanje od složenog višestranačkog spora.

Prigovor podnet posle okončanja postupka može biti odbačen. Ako je postupak završen, treba proveriti koje drugo pravno sredstvo je uopšte dostupno i koji rok teče; ne treba naknadno koristiti prigovor čija je svrha ubrzanje.

Nepotpun prigovor nosi procesni rizik. Broj predmeta, trajanje, konkretni podaci o kašnjenju i potpis spadaju među obavezne elemente. Žalba bez potpisa ili bez jasne oznake rešenja koje se pobija može biti odbačena.

Izvršni i stečajni postupci imaju važan izuzetak. Od izmena iz 2023. ovaj zakon se ne primenjuje na postupke namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja kada je stečajni ili izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Za takve predmete zakon je predvideo posebna prelazna pravila i zaštitu pred Ustavnim sudom. Za druge izvršne postupke opšte pravilo iz člana 2. i dalje može biti relevantno.

Pravično zadovoljenje i naknada imovinske štete nisu isto. Novčano obeštećenje od 300 do 3.000 evra odnosi se na neimovinsku štetu po predmetu. Zahtev za izgubljenu naplatu ili drugu imovinsku štetu traži posebno dokazivanje uzročne veze i visine.

Česta pitanja

Može li advokat podneti prigovor na osnovu postojećeg punomoćja?

Ako je punomoćnik ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku čije se ubrzavanje traži, izmenama iz 2023. propisano je da posebno punomoćje nije potrebno. Ako je ovlašćenje ograničeno i ne obuhvata ovo pravno sredstvo, potrebno je posebno punomoćje.

Da li predsednik suda može da promeni presudu ili kaže ko je u pravu?

Ne. U postupku zaštite ocenjuje se trajanje i nalažu se radnje za ubrzanje. Rešenje o prigovoru ili žalbi ne sme uticati na činjenice i pravo koji su predmet osnovnog suđenja ili istrage.

Da li se prigovor podnosi neposredno višem sudu?

Ne u prvom koraku. Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak. Tek žalbu razmatra predsednik neposredno višeg suda, ali se i ona predaje predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru radi prosleđivanja.

Šta ako sud o prigovoru ćuti duže od dva meseca?

Stranka može podneti žalbu u roku od osam dana od isteka dvomesečnog roka. Zbog kratkog roka treba sačuvati dokaz kada je prigovor predat i izračunati datum isteka.

Da li novi prigovor može da se podnese više puta?

Može pod zakonskim uslovima i rokovima iz člana 13, koji zavise od prethodnog ishoda. Ograničenja su blaža u pritvorskim, izvršnim i maloletničkim predmetima, ali zakon sadrži i posebne zabrane, pa prethodna rešenja i datume treba proveriti pre novog podnošenja.

Da li naknada znači da će osnovni spor biti dobijen?

Ne. Utvrđena povreda razumnog roka odnosi se na trajanje postupka, a ne na osnovanost tužbe, odbrane, žalbe ili drugog zahteva u osnovnom predmetu.

Kako pripremiti konkretan predmet

Za procenu je korisno dostaviti kancelariji početni podnesak, poslednju sudsku odluku, broj predmeta, pregled datuma i radnji, urgencije, dokaz o predaji i podatke o tome zašto je predmet posebno važan. Ključno je utvrditi da li postupak još traje, koji sud postupa i koji rokovi trenutno teku.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju i ne zamenjuje pregled spisa i procesnih rokova u konkretnom slučaju. Pravno stanje provereno: 15. avgust 2026.

Izvori

• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, „Službeni glasnik RS“, br. 40/2015 — direktan PDF — provereno 15.08.2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, „Službeni glasnik RS“, br. 92/2023 — direktan PDF — provereno 15.08.2026.
• Vrhovni sud — Rž1 g 6/2026 od 30.04.2026, ocena celokupnog trajanja i nalog za okončanje žalbenog postupka — zvanična odluka — provereno 15.08.2026.
• Vrhovni sud — Rž1 u 40/2026 od 30.03.2026, merila i značaj hitnosti predmeta — zvanična odluka — provereno 15.08.2026.
• Vrhovni sud — Rž1 u 15/2026 od 13.02.2026, nedozvoljenost žalbe nakon okončanja osnovnog postupka — zvanična odluka — provereno 15.08.2026.