Naknadno pronađena imovina posle ostavinske rasprave: kako do dopunskog rešenja?

Kratak odgovor: ako se posle pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju pronađe imovina za koju se ranije nije znalo da pripada zaostavštini, ne vodi se cela ostavinska rasprava ponovo. Sud donosi novo, dopunsko rešenje i tu imovinu raspodeljuje na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju. Postupak se u praksi pokreće podneskom sudu, uz staro rešenje i dokaz da je nova imovina pripadala ostaviocu.

Ovo pitanje se često pojavljuje kada se naknadno pronađe parcela, deo kuće, stari ugovor koji nije sproveden u katastru, novac na računu, akcije, vozilo ili drugo pravo preminulog. Rešenje zavisi od toga da li je ranija zaostavština već raspravljena, da li je nova imovina zaista pripadala ostaviocu u trenutku smrti i da li među zainteresovanim licima postoji spor.

Naknadno pronađena imovina: najvažnija pitanja i kratki odgovori

Da li se ostavinska rasprava vodi ponovo?

Ne, ako već postoji pravnosnažno rešenje o nasleđivanju. Član 128. Zakona o vanparničnom postupku predviđa da sud neće ponovo raspravljati celu zaostavštinu, već će naknadno pronađenu imovinu raspodeliti novim rešenjem na osnovu ranijeg rešenja o nasleđivanju.

Ko pokreće postupak za dopunsko rešenje?

Zainteresovano lice podnosi zahtev nadležnom sudu. Sud ne mora sam znati da se pojavila nova imovina. U praksi predmet može biti poveren javnom beležniku kao povereniku suda, ali se zahtev podnosi sudu koji odlučuje o poveravanju.

Ko nasleđuje naknadno pronađenu imovinu?

Po pravilu, lica i udelima koji proizlaze iz ranijeg rešenja. Ako su, na primer, dva naslednika ranije oglašena na po jednu polovinu, nova parcela se po pravilu raspodeljuje u istim udelima. Dopunsko rešenje nije prilika da se bez posebnog pravnog osnova ponovo menja već utvrđen nasledni odnos.

Šta treba priložiti uz zahtev?

Najvažniji su ranije pravnosnažno rešenje i dokaz o novoj imovini. Zavisno od vrste imovine, to mogu biti list nepokretnosti, stari ugovor ili drugo rešenje, potvrda banke, podaci iz registra vozila, izvod iz registra hartija od vrednosti ili druga isprava koja povezuje pravo sa ostaviocem.

Šta ako ostavinska rasprava ranije uopšte nije vođena?

Zakon razlikuje nepokretnu i pokretnu imovinu. Ako ranije nije raspravljena zaostavština, sud će je raspraviti kada pronađena imovina obuhvata nepokretnost. Ako postoji samo pokretna imovina, postupak se sprovodi na zahtev zainteresovanog lica.

Šta ako je neki naslednik ranije preminuo?

Tada jednostavna raspodela može zahtevati dodatno pravno razjašnjenje. Potrebno je povezati ranije rešenje sa nasleđivanjem iza umrlog naslednika i utvrditi ko danas može ostvariti njegovo pravo. Vrhovni sud je u predmetu Rev 5589/2019 naglasio da se naknadno pronađena imovina rešava prema pravilima ostavinskog postupka, dok se sporna pitanja među sanaslednicima rešavaju u parnici.

Šta ako se neko ranije odrekao nasleđa?

Sud ga poziva radi izjave o novoj imovini. Ako lice koje se ranije odreklo izjavi da sada prima nasleđe na naknadno pronađenoj imovini, sud ga neće automatski oglasiti za naslednika, već ga upućuje da pravo ostvaruje u parnici protiv lica imenovanih ranijim rešenjem.

Da li se dopunskim rešenjem rešava spor o svojini?

Ne uvek. Dopunski ostavinski postupak služi raspodeli imovine koja nesporno pripada zaostavštini. Ako je sporno da li je ostavilac bio vlasnik, koliki je njegov udeo ili da li određeno lice ima nasledno pravo, može biti potrebna parnica.

Kada se imovina smatra naknadno pronađenom?

Nije dovoljno samo to što određena stvar ili pravo nije navedeno u starom rešenju. Potrebno je da se radi o imovini koja je pripadala ostaviocu u trenutku smrti i za koju se u vreme donošenja ranijeg rešenja nije znalo da pripada zaostavštini.

Tipični primeri su:

• parcela ili suvlasnički udeo koji nije obuhvaćen ranijim rešenjem;
• nepokretnost zasnovana na staroj ispravi koja nije bila sprovedena u katastru;
• naknadno utvrđen novac na računu ili štednji;
• akcije, udeli, potraživanja ili druga imovinska prava ostavioca;
• vozilo ili druga pokretna stvar za koju ranije nije bilo podataka.

Ako se pojavi samo novi dokaz o imovini koja je već bila poznata i o kojoj je u ranijem postupku postojao spor, situacija ne mora biti obična „dopuna ostavine“. Tada treba pregledati staro rešenje, zapisnik i pravni osnov sticanja pre izbora postupka.

Kako se podnosi zahtev za dopunsko rešenje o nasleđivanju?

U praktičnom smislu postupak počinje urednim podneskom ostavinskom sudu. Korisno je da podnesak sadrži:

1. podatke o ostaviocu: ime i prezime, datum smrti i poslednje prebivalište;
2. oznaku ranijeg ostavinskog predmeta i datum pravnosnažnog rešenja;
3. tačan opis naknadno pronađene imovine;
4. objašnjenje kada i kako je imovina pronađena;
5. predlog da sud donese rešenje o naknadno pronađenoj imovini;
6. podatke o ranije oglašenim naslednicima i njihove poznate adrese;
7. spisak priloženih dokaza.

Ako je reč o nepokretnosti, oznake katastarske opštine, parcele, objekta ili posebnog dela moraju biti dovoljno precizne da se rešenje kasnije može sprovesti. Stari ugovor sam po sebi ne mora u svakom slučaju dokazivati da je pravo svojine već pripadalo ostaviocu; pravni osnov i mogućnost upisa treba proveriti prema konkretnoj ispravi i stanju katastra.

Sud ili javni beležnik: kome se zahtev predaje?

Zahtev se predaje sudu. Ostavinske postupke u velikom broju predmeta sprovode javni beležnici kao poverenici suda, ali sud odlučuje da li će postupanje poveriti beležniku. Zbog toga je sigurnije da se zahtev veže za raniji sudski predmet, uz navođenje beležnika koji je ranije postupao ako je poznat.

Ako je ranije rešenje već doneo javni beležnik kao poverenik, njegova oznaka i prepis rešenja pomažu da se spis brzo pronađe. Nije potrebno unapred pretpostaviti da će isti beležnik nužno voditi dopunski postupak.

Kako se deli nova imovina?

Osnovno pravilo je kontinuitet sa ranijim rešenjem. Nova imovina se raspodeljuje na osnovu već utvrđenog naslednog osnova i naslednih delova. Ako su sin i ćerka ranije nasledili po jednu polovinu, po pravilu će i naknadno pronađenu imovinu naslediti po jednu polovinu.

Međutim, pažnja je potrebna kada je ranije bilo ustupanja naslednog dela, sporazuma o deobi, legata, odricanja ili kada je neki naslednik u međuvremenu umro. Odluka Vrhovnog suda Rev 5589/2019 pokazuje da se pravilo iz člana 128. ne može primenjivati mehanički ako postoje sporna naslednopravna pitanja. Ostavinski postupak raspodeljuje nespornu naknadnu imovinu, ali ne zamenjuje parnicu kada je potrebno utvrditi sporno pravo.

Šta ako je naknadno pronađena samo pokretna imovina?

Ako ranije nije bilo ostavinske rasprave, a pronađena je samo pokretna imovina, sud postupa samo na zahtev zainteresovanih lica. Pokretna imovina može biti vozilo, novac, vredniji predmeti, hartije od vrednosti ili određena potraživanja, ali pravna priroda konkretnog prava i dokaz o pripadnosti ostaviocu moraju se posebno proveriti.

Kada već postoji pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, član 128. omogućava da se i naknadno pronađena pokretna imovina obuhvati novim rešenjem. U zahtevu treba što preciznije označiti imovinu i priložiti dokument kojim se potvrđuje njen identitet i veza sa ostaviocem.

Izuzeci i rizici

Imovina mora pripadati ostaviocu. Katastarski podatak, stara isprava ili faktičko korišćenje mogu otvoriti pitanje, ali ne daju u svakom slučaju isti pravni odgovor. Ako je svojina sporna, dopunsko rešenje možda nije dovoljno.

Novi naslednik nije isto što i nova imovina. Ako se posle pravnosnažnosti pojavi lice koje tvrdi da je naslednik, sud ne raspodeljuje automatski imovinu iznova. Član 130. Zakona o vanparničnom postupku upućuje takvo lice da svoje pravo ostvaruje u parnici.

Naknadno pronađen testament ima poseban režim. Sud proglašava testament i obaveštava zainteresovana lica, ali se pravnosnažno završena ostavinska rasprava ne ponavlja samo zbog novog testamenta; prava se ostvaruju u parnici.

Odricanje i ustupanje nisu isto. Izjava o čistom odricanju i prijem nasledstva uz ustupanje dela drugom nasledniku imaju različite posledice. Zbog toga se stari zapisnik i rešenje moraju pročitati, a ne oslanjati se na porodično sećanje o tome ko se „odrekao“.

Upis u katastar je zaseban praktični korak. Dopunsko rešenje treba da bude dovoljno određeno i pravnosnažno da bi se sprovelo. Ako postoji prekid u nizu isprava ili formalni nedostatak starog ugovora, može biti potreban dodatni postupak pred RGZ-om ili sudom.

Dokumentacija koju treba pripremiti

• pravnosnažno ranije rešenje o nasleđivanju ili rešenje o legatu;
• oznaku ranijeg sudskog i, ako postoji, javnobeležničkog predmeta;
• ispravu o naknadno pronađenoj imovini;
• aktuelni izvod iz javnog registra kada je dostupan;
• podatke o svim licima navedenim u ranijem rešenju;
• rešenja o nasleđivanju iza naslednika koji su u međuvremenu umrli;
• dokaz o pravnom interesu podnosioca ako on nije lice iz ranijeg rešenja.

Tačan skup dokumenata zavisi od vrste imovine. Za parcelu je ključna precizna katastarska oznaka; za račun potvrda banke; za vozilo podatak nadležnog registra; za potraživanje isprava iz koje se vidi osnov i dužnik.

Česta pitanja

Postoji li rok za traženje dopunskog rešenja?

Član 128. Zakona o vanparničnom postupku ne propisuje poseban kratak rok za podnošenje zahteva. Ipak, odlaganje može otežati dokazivanje, pronalaženje spisa i kasniji upis, naročito ako naslednici u međuvremenu preminu ili raspolažu drugom imovinom.

Da li svi naslednici moraju zajedno da podnesu zahtev?

Ne mora nužno svaki naslednik biti podnosilac, ali sud mora imati podatke o licima na čija prava odluka može uticati. Spor ili protivljenje nekog od njih može promeniti tok i dovesti do potrebe za parnicom.

Može li se dopunsko rešenje doneti za staru, neuknjiženu kuću ili parcelu?

Može se tražiti, ali prvo treba proveriti da li je ostavilac imao pravo koje može ući u zaostavštinu i da li isprave to pouzdano dokazuju. Sama činjenica da je porodica koristila nepokretnost nije uvek dovoljna za upis svojine.

Šta ako se svi naslednici slažu da nova imovina pripadne samo jednom?

Raniji nasledni delovi i sadržina nasledničkih izjava ne mogu se zanemariti. Mogućnost sporazuma ili kasnijeg prenosa zavisi od faze postupka, sadržine ranijeg rešenja, vrste imovine i propisane forme pravnog posla.

Da li dopunsko rešenje automatski menja stanje u katastru?

Pravnosnažno rešenje predstavlja osnov za sprovođenje, ali upis zavisi od toga da li su nepokretnost i pravo pravilno označeni i da li postoje druge pravne ili tehničke prepreke. Zato katastarsko stanje treba proveriti pre podnošenja zahteva.

Šta ako je pronađen testament, a ne imovina?

To nije postupak iz člana 128. Za naknadno pronađen testament važi poseban režim iz člana 129: testament se proglašava, a zainteresovana lica se upućuju da prava ostvaruju u parnici.

Kako pripremiti konkretan slučaj

Ako ste pronašli parcelu, stari ugovor, račun ili drugo pravo koje nije obuhvaćeno ostavinskim rešenjem, kancelariji možete dostaviti ranije rešenje, novu ispravu i aktuelne podatke iz registra radi procene odgovarajućeg postupka. Pre podnošenja zahteva važno je utvrditi da li je reč o nespornoj naknadno pronađenoj imovini ili o pitanju koje zahteva parnicu.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju i ne zamenjuje procenu isprava i činjenica konkretnog slučaja. Pravno stanje provereno: 12. avgust 2026.

Izvori

• Javnobeležnička komora Srbije — Zakon o vanparničnom postupku, naročito čl. 110. i 128–131 — direktan PDF — provereno 12.08.2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o dopuni Zakona o vanparničnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 14/2022 — stranica donetih zakona — provereno 12.08.2026.
• Vrhovni sud — Rev 5589/2019 od 29.01.2020, naknadno pronađena imovina — objavljena odluka — provereno 12.08.2026.
• Vrhovni sud — Zakon o nasleđivanju, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 i 40/2015, naročito čl. 1. i 212–220 — direktan PDF — provereno 12.08.2026.