Ko odgovara kada maloletnik prouzrokuje štetu: dete, roditelji ili škola?

Kratak odgovor: Kada maloletnik prouzrokuje štetu, odgovor ne zavisi samo od toga ko je radnju učinio. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, važni su uzrast i sposobnost maloletnika za rasuđivanje, ko je u trenutku događaja bio dužan da ga nadzire i da li postoji krivica roditelja, škole ili druge ustanove. Zato, zavisno od činjenica, mogu odgovarati dete, roditelji, škola ili više njih solidarno.

Ovaj tekst je namenjen roditeljima, oštećenima i ustanovama kada dete ošteti tuđu stvar, povredi drugo lice ili šteta nastane u školi, na treningu ili dok je maloletnik poveren drugom licu. Pravila ispod odnose se na građanskopravnu naknadu štete u Republici Srbiji. Krivična i prekršajna odgovornost su odvojena pitanja.

Najvažnija pitanja o šteti koju prouzrokuje maloletnik

Da li maloletnik lično odgovara za štetu?

Zavisi od uzrasta i sposobnosti za rasuđivanje. Po članu 160. Zakona o obligacionim odnosima, dete do navršene sedme godine ne odgovara za štetu. Maloletnik od sedam do četrnaest godina ne odgovara, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara po opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Da li roditelji odgovaraju za štetu koju napravi dete mlađe od sedam godina?

Po pravilu da, bez obzira na svoju krivicu. Član 165. stav 1. ZOO uspostavlja odgovornost roditelja za štetu koju drugom prouzrokuje njihovo dete do navršene sedme godine. Međutim, roditelji ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu koje je za tu štetu odgovorno, a postoje i zakonski razlozi koji mogu isključiti odgovornost bez obzira na krivicu.

Ko odgovara kada dete ima između sedam i četrnaest godina?

Roditelji odgovaraju, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice; dete odgovara samo ako se dokaže da je bilo sposobno za rasuđivanje. To znači da se sposobnost deteta i oslobađanje roditelja ne pretpostavljaju na isti način. Ako su odgovorni i roditelji i dete, njihova odgovornost je solidarna, pa oštećeni može tražiti ispunjenje od bilo kog solidarnog dužnika, uz kasnije međusobno razračunavanje odgovornih lica.

Da li roditelji mogu odgovarati i kada je dete starije od četrnaest godina?

Da. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara po opštim pravilima, ali član 165. stav 4. ZOO i dalje predviđa odgovornost roditelja za maloletno dete starije od sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Kada su odgovorni i roditelji i dete, odgovornost je solidarna.

Ko odgovara ako se šteta dogodila u školi?

Škola odgovara za maloletnika koji je bio pod njenim nadzorom, osim ako dokaže da je nadzor vršila na način na koji je bila obavezna ili da bi šteta nastala i pri brižljivom nadzoru. Vrhovni sud je u odluci Rev 3179/2022 naglasio da obaveza škole obuhvata školske aktivnosti i odmore. U odluci Rev 1733/2016 potvrđena je solidarna odgovornost škole i maloletnika u konkretnom slučaju. To ipak ne znači da je škola odgovorna za svaki događaj u njenim prostorijama: presudne su konkretne obaveze nadzora, način nastanka štete i dokazi.

Mogu li roditelji odgovarati iako je dete bilo pod nadzorom škole ili druge ustanove?

Mogu, ali pod posebnim uslovima. Po članu 168. ZOO, kada nadzor nije bio na roditeljima, oštećeni može zahtevati naknadu od roditelja ako je šteta posledica lošeg vaspitanja, rđavih primera, poročnih navika ili se na drugi način može pripisati njihovoj krivici. Lice koje je bilo dužno da nadzire maloletnika i isplatilo je naknadu može u tim okolnostima tražiti povraćaj od roditelja.

Da li roditelji mogu biti obavezani i kada nisu krivi?

Izuzetno mogu, po osnovu pravičnosti. Ako je štetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, naročito vodeći računa o materijalnom stanju roditelja i oštećenog, obavezati roditelje na potpunu ili delimičnu naknadu iako nisu krivi. Ovo nije automatsko pravilo, već izuzetak iz člana 169. stav 2. ZOO koji zavisi od svih okolnosti konkretnog slučaja.

Da li je krivični postupak protiv maloletnika uslov za naknadu štete?

Nije. Građanskopravna odgovornost za naknadu štete može postojati i kada krivični postupak nije vođen ili maloletniku zbog uzrasta nije mogla biti izrečena krivična sankcija. Vrhovni sud je to izričito naveo u odluci Rev 2862/05. Oštećeni ipak mora dokazati štetni događaj, štetu, uzročnu vezu i činjenice od kojih zavisi odgovornost tuženog lica.

Šta može da se traži kao naknada?

Mogu se tražiti obična šteta, dokaziva izmakla korist i, kada su ispunjeni zakonski uslovi, nematerijalna šteta. Kod oštećenog vozila ili druge stvari to mogu biti razumni troškovi opravke ili novčana naknada potrebna da se uspostavi ranije stanje. Izmakla korist nije svaka pretpostavljena zarada, već dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili posebnim okolnostima. Kod telesne povrede mogu biti relevantni troškovi lečenja, izgubljena zarada i pravična naknada za fizičke bolove, strah ili druge zakonom priznate vidove nematerijalne štete.

U kom roku treba tražiti naknadu štete?

Opšti rok je tri godine od kada je oštećeni saznao za štetu i za lice koje ju je učinilo, a najkasnije pet godina od nastanka štete. Ako je šteta prouzrokovana krivičnim delom za koje je propisan duži rok zastarelosti krivičnog gonjenja, član 377. ZOO predviđa posebno pravilo. Pošto računanje zastarelosti zavisi od događaja, odgovornog lica, eventualnog krivičnog postupka i prekida ili zastoja roka, ne treba čekati njegov istek.

Uzrast deteta menja pravni odgovor

U ovim sporovima nije dovoljno reći samo da je „dete napravilo štetu“. Prvo treba utvrditi koliko je maloletnik imao godina u trenutku događaja. Za dete mlađe od sedam godina zakon isključuje njegovu ličnu odgovornost, dok roditelji po pravilu odgovaraju bez obzira na krivicu.

U uzrastu od sedam do četrnaest godina sposobnost za rasuđivanje mora biti dokazana da bi dete lično odgovaralo. Istovremeno, roditelji se oslobađaju svoje pretpostavljene odgovornosti ako dokažu da šteta nije nastala njihovom krivicom. U odluci Rev 2862/05 Vrhovni sud je objasnio da su roditelji dužni da dokažu odsustvo svoje krivice, dok u tom predmetu nije bilo dokazano da je maloletnik mlađi od četrnaest godina bio sposoban za rasuđivanje.

Posle navršene četrnaeste godine maloletnik odgovara prema opštim pravilima. To, međutim, ne isključuje moguću odgovornost roditelja dok je dete maloletno. Zato se pre tužbe mora proceniti prema kome postoji pravni osnov i koji dokazi ga podržavaju.

Šteta u školi, vrtiću, na treningu ili kod drugog nadzornika

Kada je maloletnik poveren školi, staratelju ili drugoj ustanovi, polazi se od člana 167. ZOO. Ustanova se može osloboditi ako dokaže da je nadzor organizovala i vršila kako je bila obavezna, ili da bi se događaj zbio i pri brižljivom nadzoru.

Za procenu su važni mesto i vreme događaja, uzrast dece, broj prisutnih nastavnika ili drugih nadzornika, raniji incidenti, interne procedure, raspored dežurstava, brzina reakcije i to da li je opasnost bila predvidiva. Sama činjenica da se događaj desio tokom nastave ili odmora važna je, ali nije jedina.

Odgovornost roditelja u takvoj situaciji nije automatski isključena. Ako se dokaže poseban osnov iz člana 168. ZOO, roditelji mogu odgovarati zbog propusta u vaspitanju ili drugih okolnosti koje im se mogu pripisati. Zbog toga se u jednom sporu mogu pojaviti maloletnik, roditelji i ustanova, ali njihov položaj nije isti i ne treba ih tužiti bez prethodne pravne analize.

Šta odmah sačuvati kao dokaz

Činjenice je lakše dokazati ako se dokumentacija prikupi odmah. Zavisno od događaja, korisno je sačuvati:

• fotografije i snimke mesta, stvari i vidljivih oštećenja;
• podatke svedoka i njihove kontakt-podatke;
• zapisnik policije, škole, vrtića, kluba ili druge ustanove;
• račune, ponude i nalaze servisa ili procenitelja;
• medicinsku dokumentaciju i dokaze o troškovima lečenja;
• dokaze o izgubljenoj zaradi ili drugoj izmakloj koristi;
• prepisku sa roditeljima, ustanovom ili osiguravačem;
• podatke o osiguranju od odgovornosti, ako takva polisa postoji.

Kod oštećene stvari ne treba se osloniti samo na proizvoljnu procenu. Potrebno je povezati događaj sa konkretnim oštećenjem i dokumentovati razuman trošak vraćanja u prethodno stanje. Ako je stvar već popravljena, račun i dokaz o plaćanju mogu biti važni. Ako nije, nalaz servisa, ponuda ili veštačenje mogu pomoći, ali sud ceni sve dokaze zajedno.

Izuzeci i rizici

Nije svaka odgovornost automatska. Roditelji, škola i druga ustanova mogu se osloboditi pod zakonskim uslovima. S druge strane, maloletnik može lično odgovarati kada zakon i dokazi to dopuštaju.

Krivična, prekršajna i građanska odgovornost nisu isto. Odsustvo krivičnog postupka ne isključuje građansku naknadu, a postojanje krivičnog postupka ne zamenjuje dokazivanje svih elemenata konkretnog novčanog zahteva.

Izmakla korist mora biti konkretna i dokaziva. Tvrdnja da je oštećeni mogao nešto zaraditi nije dovoljna bez podataka iz kojih proizlazi realno očekivanje dobiti i veza sa štetnim događajem.

Doprinos oštećenog može smanjiti naknadu. Ako je oštećeni doprineo nastanku ili povećanju štete, naknada se može srazmerno umanjiti. To može biti važno i kod sukoba ili zajedničke rizične aktivnosti više maloletnika.

Treba proveriti osiguranje. Polisa domaćinstva, škole, sportskog kluba ili druga polisa odgovornosti ponekad pokriva događaj, ali obim pokrića, isključenja i rokovi prijave zavise od ugovora o osiguranju.

Praktični koraci za oštećenog i roditelja

1. Zabeležite tačno vreme, mesto, učesnike i način nastanka događaja.
2. Prikupite fotografije, zapisnike, medicinsku i finansijsku dokumentaciju.
3. Utvrđujte ko je u trenutku događaja imao dužnost nadzora.
4. Proverite uzrast maloletnika i činjenice važne za njegovu sposobnost za rasuđivanje.
5. Pošaljite jasno obrazložen odštetni zahtev sa dokazima i ostavite razuman rok za odgovor.
6. Proverite postoji li polisa osiguranja i kome se šteta prijavljuje.
7. Pre tužbe procenite odgovorna lica, zastarelost, visinu zahteva i troškove postupka.

Za orijentacionu procenu troškova zastupanja može pomoći kalkulator advokatske tarife, dok se sudska taksa može informativno proveriti kroz kalkulator sudske takse. Konačan trošak i procesni rizik zavise od vrednosti spora, broja stranaka, dokaza i potrebnih veštačenja.

Česta pitanja

Da li roditelji uvek plaćaju štetu koju napravi dete?

Ne uvek. Osnov odgovornosti zavisi od uzrasta deteta, krivice roditelja, dužnosti nadzora drugog lica i mogućih razloga oslobađanja. Za dete mlađe od sedam godina roditelji po pravilu odgovaraju bez obzira na krivicu, dok je za starije maloletnike režim drugačiji.

Može li se tužiti samo maloletnik?

Može samo ako postoji osnov za njegovu ličnu odgovornost, ali to često nije jedino pitanje. Dete do sedam godina ne odgovara; između sedam i četrnaest odgovara samo ako se dokaže sposobnost za rasuđivanje; od četrnaeste godine odgovara po opštim pravilima. Moguća odgovornost roditelja ili ustanove procenjuje se posebno.

Da li škola odgovara za povredu tokom odmora?

Može odgovarati. Vrhovni sud je naveo da obaveza škole obuhvata i odmore, ali škola može dokazivati da je nadzor vršila na propisan i brižljiv način ili da bi šteta nastala i pored takvog nadzora.

Da li roditelji odgovaraju ako nisu bili prisutni?

Prisustvo nije jedini kriterijum. Kada je nadzor bio poveren školi ili drugom licu, primenjuju se posebna pravila, ali roditelji i dalje mogu odgovarati ako se dokaže osnov iz člana 168. ZOO ili, izuzetno, pravičnost iz člana 169.

Može li se tražiti naknada za oštećen automobil?

Da, ako se dokažu događaj, odgovorno lice, uzročna veza i visina štete. Fotografije, zapisnik, nalaz servisa, račun ili veštačenje mogu biti važni. Eventualni zahtev za izgubljenu zaradu mora biti posebno konkretizovan i dokazan.

Da li mora prvo da se završi krivični postupak?

Ne nužno. Građanski zahtev za naknadu ne zavisi u svakom slučaju od krivičnog postupka. Ipak, dokazi i odluke iz drugog postupka mogu biti značajni, a kod zastarelosti treba proveriti i posebno pravilo za štetu prouzrokovanu krivičnim delom.

Da li se naknada može tražiti od više lica?

Može, kada za svako postoji zakonski osnov. ZOO predviđa solidarnu odgovornost u određenim situacijama, ali se ne sme pretpostaviti da su svi učesnici automatski odgovorni.

Zaključak

Kada maloletnik prouzrokuje štetu, prvo treba odvojiti tri pitanja: da li dete lično odgovara, da li postoji odgovornost roditelja i ko je u trenutku događaja imao dužnost nadzora. Uzrast od sedam i četrnaest godina menja pravni režim, a događaj u školi, vrtiću ili drugoj ustanovi zahteva posebnu analizu nadzora.

Ako ste oštećeni ili se od Vas zahteva naknada, kancelariji možete dostaviti zapisnik, fotografije, prepisku, procenu štete i podatke o uzrastu i mestu događaja radi procene pravnog osnova, rokova i procesnog rizika.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Odgovor u konkretnom slučaju zavisi od svih činjenica, dokaza, uzrasta maloletnika, nadzora i eventualnog osiguranja.

Pravno stanje provereno: 3. avgusta 2026. godine.

Izvori

• Razvojna agencija Srbije — Zakon o obligacionim odnosima, prečišćeni tekst sa izmenama zaključno sa „Službenim glasnikom RS“, br. 18/2020, naročito čl. 155, 160 i 165–169, 185, 189 i 376–377 — direktan PDF — pristupljeno 3. avgusta 2026.
• Vrhovni sud — Rev 3179/2022, odgovornost roditelja i škole za štetu koju prouzrokuje maloletnik — odluka — pristupljeno 3. avgusta 2026.
• Vrhovni kasacioni sud — Rev 1733/2016 od 27. juna 2018, solidarna odgovornost škole i maloletnika — odluka — pristupljeno 3. avgusta 2026.
• Vrhovni sud Srbije — Rev 2862/05 od 1. decembra 2005, odgovornost roditelja i sposobnost maloletnika za rasuđivanje — odluka — pristupljeno 3. avgusta 2026.