Napad vlasničkog psa: možete li tražiti naknadu i bez ujeda?

Pas je napao dečaka dok su se komšijska deca igrala. Njegove sestre nisu bile ujedene, ali su se našle pred istom opasnošću. Da li samo dete sa telesnim povredama može da dobije naknadu?

I bez ujeda možete imati pravo na naknadu za pretrpljeni strah, ako ste u napadu bili ugroženi, a jačina, trajanje i druge okolnosti straha opravdavaju naknadu. Sama uznemirenost ili briga za drugoga nisu isto što i strah za sopstvenu bezbednost. To pokazuje i ova stvarna priča iz sudske prakse, koja nije predmet naše kancelarije.

Sestre nisu bile povređene, ali su se plašile i za sebe

U predmetu Rev 2286/2015, komšijske porodice bile su u dobrim odnosima i deca su se zajedno igrala. Pas vlasnika kuće slobodno se kretao neograđenim dvorištem, bez boksa i vezivanja. Iznenada je napao petogodišnjeg dečaka i naneo mu povrede sa trajnim posledicama.

Niži sudovi nisu priznali njegovim sestrama naknadu za strah, smatrajući da su se plašile za brata. VKS je 16. marta 2016. odlučio drugačije: posmatrajući napad, mogle su očekivati da pas napadne i njih. Svakoj je dosudio po 200.000 dinara za strah za sopstveni život. Zahtev roditelja za strah zbog ugroženosti deteta nije prihvaćen.

Ovi iznosi nisu današnji cenovnik. Važna je razlika između neposredne ugroženosti i brige za člana porodice. Nije dovoljno samo navesti da ste bili potreseni događajem.

Šta treba dokazati kada nema rane od ujeda?

Naknada za strah pripada nematerijalnoj šteti: novac se ne traži za račun ili oštećen predmet, nego za posledicu koju je događaj ostavio na čoveka. Zakon o obligacionim odnosima, u članu 200, traži da okolnosti slučaja, naročito jačina i trajanje straha, opravdavaju novčanu naknadu. Telesna povreda nije propisana kao obavezan uslov za taj vid štete.

Zato treba razjasniti gde ste se nalazili, kako se pas ponašao, koliko vam je bio blizu i šta se dogodilo posle napada. Jednako je važno ono što može promeniti odgovor: da li je postojala stvarna opasnost po vas ili ste tek naknadno čuli šta se dogodilo drugome?

Sačuvajte dokaze prema njihovoj svrsi:

• Fotografije mesta, raspoloživ snimak i podatke o svedocima — za tok napada i vašu neposrednu izloženost. Ne prilazite psu radi fotografisanja.
• Lekarske izveštaje, nalaze i dokumentaciju o lečenju — za zabeležene simptome i posledice. Obratite se lekaru radi zdravstvene procene; nemojte sami postavljati dijagnozu.
• Prijavu događaja i podatke o vlasniku ili licu koje je čuvalo psa — za povezivanje događaja sa odgovornim licem.

Izveštaj koji prenosi pacijentov opis događaja sam po sebi ne dokazuje sve okolnosti napada. Sud dokaze ceni zajedno, a za stručnu procenu straha i posledica može biti potrebno medicinsko veštačenje. Ni odsustvo rane ni sama dijagnoza ne rešavaju ceo spor.

Od koga se traži naknada?

Kod vlasničkog psa najpre se utvrđuje ko je bio njegov vlasnik odnosno držalac i ko ga je nadgledao. Zakon o dobrobiti životinja obavezuje vlasnika odnosno držaoca da spreči ugrožavanje ljudi. Na odgovornost za opasnu životinju primenjuju se i pravila o šteti od opasne stvari: odgovornost ne zavisi samo od dokazivanja nečije nepažnje.

Ako je pas poveren drugome na čuvanje, treba proveriti i odgovornost tog lica, kao i uslove pod kojima vlasnik i dalje odgovara. Ne treba automatski tužiti sve članove domaćinstva. Kod napuštenog psa utvrđuje se drugi krug odgovornih lica; zahtev protiv opštine nije zamena za proveru čiji je pas.

Odgovornost ipak nije bez izuzetaka. Dokazan doprinos oštećenog nastanku štete može umanjiti naknadu. Za potpuno oslobođenje zbog isključive radnje oštećenog ili trećeg lica zakon traži i da se radnja nije mogla predvideti, a njene posledice izbeći ili otkloniti. Sama tvrdnja vlasnika da je pas bio izazvan nije dokaz da su ti uslovi ispunjeni.

Česta pitanja

Da li svako lajanje daje pravo na odštetu?

Ne. Potrebno je dokazati događaj, odgovornost i strah čije okolnosti opravdavaju naknadu. Kratka neprijatnost i neposredna ugroženost nisu ista situacija.

Da li roditelj može tražiti naknadu zato što se uplašio za dete?

Sama briga i strah za dete ne daju automatski to pravo. Odvojeno se procenjuje da li je i roditelj bio neposredno ugrožen. Zakon posebno uređuje duševne bolove bliskih lica zbog smrti ili naročito teškog invaliditeta, što nije isto pitanje.

Koliko imam vremena da tražim naknadu?

Opšte pravilo je tri godine od saznanja za štetu i odgovorno lice, uz pet godina od nastanka štete. Posle zastarelosti odgovorno lice može se usprotiviti prinudnoj naplati. Za štetu prouzrokovanu krivičnim delom može važiti duži rok pod zakonskim uslovima. Rok teče i prema maloletniku; posebna zaštita postoji kada nema zakonskog zastupnika. Početak i istek treba proveriti prema posledicama i dokumentaciji. Obična opomena sama ne prekida zastarelost.

Za procenu pripremite kratak opis događaja, podatke o psu i odgovornom licu, snimke i svedoke, medicinsku dokumentaciju i dosadašnju prepisku. Pregled dokumentacije možete zakazati u kancelariji, Glavna 8, 21220 Bečej.

Pravno stanje: 14. septembar 2026. Ilustracije ne prikazuju stvarne učesnike opisanog postupka.

Izvori

• Zakon o obligacionim odnosima, naročito čl. 173–177, 200–201, 376–377, 385. i 391.
• Zakon o dobrobiti životinja, član 55.
• VKS, Rev 2286/2015, 16.3.2016..