Poziv iz policije na razgovor: prava građanina i osumnjičenog u Srbiji

Poziv iz policije ne znači automatski da ste osumnjičeni, ali pre razgovora treba proveriti razlog pozivanja i svojstvo u kome ste pozvani. Građanin koji daje obaveštenja, osumnjičeni i svedok nemaju isti procesni položaj. Ako se tokom razgovora pojave osnovi sumnje prema pozvanom licu, policija mora da promeni način postupanja, pouči ga o pravu da ništa ne izjavi i omogući mu pravo na branioca.

Ovaj tekst objašnjava policijski poziv u Srbiji prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku i Zakonu o policiji. Namenjen je licu koje je dobilo pisani poziv, telefonski poziv ili obaveštenje da dođe u policijsku stanicu, a nije sigurno zbog čega se poziva i kako treba da postupi.

Poziv iz policije: najvažnija pitanja i kratki odgovori

Da li poziv iz policije znači da sam osumnjičen?

Ne mora da znači. Policija može pozvati građanina radi prikupljanja obaveštenja, ali poziv mora da navede razlog i svojstvo u kome se lice poziva. Ako već postoje osnovi sumnje da je lice učinilac krivičnog dela, ono se može pozvati samo u svojstvu osumnjičenog.

Šta mora da piše u pozivu?

U pozivu treba da budu navedeni policijska jedinica, razlog, mesto i vreme razgovora i svojstvo pozvanog lica. Ako postoji mogućnost dovođenja zbog neodazivanja, poziv mora da sadrži i takvo upozorenje. Kada se lice poziva kao osumnjičeni, mora biti upozoreno i na pravo na branioca.

Može li policija da pozove telefonom?

Može izuzetno, usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom, ali mora saopštiti razlog pozivanja. Ako postoji nejasnoća ko zove i iz koje jedinice, razumno je proveriti poziv preko zvaničnog broja te policijske uprave ili stanice.

Da li moram da se odazovem pozivu?

Poziv ne treba ignorisati. Prinudno dovođenje zbog neodazivanja moguće je samo pod zakonskim uslovima, naročito ako je lice u pisanom pozivu bilo upozoreno na tu posledicu. Ako objektivno ne možete da dođete, odmah kontaktirajte označenu policijsku jedinicu i tražite drugi termin.

Koliko razgovor može da traje?

Prikupljanje obaveštenja od istog građanina može trajati najduže četiri časa. Duže može trajati samo uz pristanak lica koje daje obaveštenja.

Da li građanin mora da odgovori na svako pitanje?

Obaveštenja od građana ne smeju se prikupljati prinudno. To nije isto što i formalno ispitivanje svedoka pred nadležnim organom. Ako pitanje može da izloži građanina krivičnoj odgovornosti, potrebno je odmah razjasniti da li mu se svojstvo menja u osumnjičenog.

Imam li pravo na advokata?

Osumnjičeni ima pravo na branioca i pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac. Građanin pozvan radi obaveštenja može pre razgovora da se savetuje sa advokatom, a Zakon o policiji u opštem režimu primene policijskih ovlašćenja dopušta da traži prisustvo lica od poverenja kada je to moguće i ne ugrožava izvršenje policijskog zadatka.

Šta ako tokom razgovora postanem osumnjičeni?

Policija mora odmah da vas obavesti o delu koje vam se stavlja na teret, da sve što izjavite može biti korišćeno kao dokaz, o pravu da ništa ne izjavite i o pravu na branioca. Razgovor više ne može da se nastavi kao obično prikupljanje obaveštenja od građanina.

Da li mogu da dobijem kopiju službene beleške?

Da, ako to zahtevate. Službena beleška treba da vam bude pročitana, možete tražiti da se unesu vaše primedbe, a kopija se izdaje građaninu na njegov zahtev.

Prvo proverite razlog i svojstvo u kome ste pozvani

Najvažniji podatak u policijskom pozivu nije neformalni naziv „informativni razgovor“, već svojstvo pozvanog lica. Zakonik o krivičnom postupku u članu 288. uređuje prikupljanje obaveštenja od građana, dok član 289. uređuje saslušanje osumnjičenog.

Ako ste pozvani kao građanin radi prikupljanja obaveštenja, policija od vas traži podatke koji mogu pomoći proveri događaja ili otkrivanju krivičnog dela i učinioca. U tom režimu policija vas ne može saslušavati kao okrivljenog niti formalno ispitivati kao svedoka ili veštaka.

Ako se poziv već zasniva na osnovima sumnje da ste učinilac krivičnog dela, morate biti pozvani kao osumnjičeni. Pravo na odbranu ne sme se zaobići tako što bi se lice koje je stvarno pod sumnjom formalno nazvalo građaninom.

Šta pisani poziv mora da sadrži?

Prema članu 79. Zakona o policiji, pisani poziv treba da sadrži:

• naziv, mesto i adresu organizacione jedinice Direkcije policije;
• razlog pozivanja;
• mesto i vreme razgovora;
• upozorenje da lice može biti dovedeno ako se ne odazove, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi;
• upozorenje o pravu na branioca, ako se lice poziva kao osumnjičeni.

ZKP dodatno zahteva da se navede svojstvo u kome se građanin poziva. Ako taj podatak nedostaje ili je razlog suviše neodređen, pre odlaska tražite pojašnjenje od jedinice označene na pozivu. Sačuvajte poziv i zabeležite sa kim ste razgovarali o eventualnoj promeni termina.

Da li policijski poziv može biti usmen ili telefonski?

Član 81. Zakona o policiji dopušta da policijski službenik izuzetno pozove lice usmeno ili odgovarajućim telekomunikacionim sredstvom. I tada je dužan da saopšti razlog pozivanja. Saglasnost lica je potrebna ako policijski službenik želi da ga preveze do službenih prostorija.

Telefonski poziv sam po sebi nije dokaz prevare, ali je razumno proveriti identitet pozivaoca i jedinicu iz koje zove preko javno objavljenog broja. Policijski poziv nije razlog da telefonom saopštavate lozinke, jednokratne kodove, podatke platne kartice ili druge podatke koji nisu potrebni za potvrdu identiteta i termina.

Da li policija može prinudno da dovede lice koje se ne odazove?

Može samo kada su ispunjeni zakonski uslovi. ZKP propisuje da se lice koje se nije odazvalo može prinudno dovesti samo ako je u pozivu bilo upozoreno na tu mogućnost. Zakon o policiji dodatno vezuje dovođenje za određene policijske poslove i traži da upozorenje bude navedeno u pozivu.

Zato nije bezbedno pretpostaviti ni da je svaki poziv potpuno neobavezan, ni da svako neodazivanje automatski vodi dovođenju. Treba pročitati konkretan poziv i proveriti pravni osnov. Bolest, put ili druga stvarna sprečenost ne rešavaju se ćutanjem: o tome treba blagovremeno obavestiti policijsku jedinicu i sačuvati dokaz komunikacije.

Koja prava imate kao građanin koji daje obaveštenja?

Član 288. ZKP-a postavlja nekoliko važnih granica:

• policija ne može građanina saslušavati kao okrivljenog niti formalno ispitivati kao svedoka u ovom režimu;
• prikupljanje obaveštenja traje samo koliko je potrebno, najduže četiri časa, a duže samo uz pristanak građanina;
• obaveštenja se ne smeju prikupljati prinudno;
• službena beleška mora se pročitati građaninu koji je dao obaveštenje;
• građanin može zahtevati da se njegove primedbe unesu u belešku;
• kopija službene beleške izdaje se građaninu ako je zatraži.

Pre potpisivanja ili potvrđivanja sadržaja pročitajte belešku do kraja. Ako formulacija ne odgovara onome što ste rekli, tražite da se primedba unese. Zahtev za kopiju korisno je postaviti odmah.

Šta se menja kada građanin postane osumnjičeni?

Ako policija tokom razgovora oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, član 289. ZKP-a nalaže da ga odmah pouči:

• o delu koje mu se stavlja na teret i razlozima sumnje;
• da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz;
• da ima pravo da ništa ne izjavi ili da uskrati odgovor na pojedino pitanje;
• da ima pravo da uzme branioca koji će prisustvovati saslušanju.

Ako osumnjičeni pristane da da iskaz policiji, njegov pristanak i iskaz mogu ostati u spisima i koristiti se kao dokaz samo kada su dati u prisustvu branioca i kada je saslušanje sprovedeno prema pravilima ZKP-a. Zato je trenutak promene svojstva pravno važan i ne treba nastavljati razgovor kao da se ništa nije promenilo.

Razlika između građanina, osumnjičenog i svedoka

• Građanin koji daje obaveštenja nije formalno saslušan kao okrivljeni niti ispitan kao svedok; obaveštenja se ne smeju prikupljati prinudno.
• Osumnjičeni je lice prema kome postoje osnovi sumnje i prema kome se preduzima radnja u predistražnom postupku; ima pravo na ćutanje i stručnu pomoć branioca.
• Svedok se formalno ispituje prema posebnim pravilima ZKP-a, uz dužnost odazivanja i svedočenja, ali i zakonska oslobođenja od svedočenja ili odgovora na pojedina pitanja.

Jedno lice može u toku predmeta promeniti procesni položaj. Presudno je šta organ prema njemu stvarno preduzima i da li su nastupili zakonski uslovi za promenu svojstva.

Šta praktično uraditi pre odlaska u policiju?

1. Pročitajte poziv od početka do kraja. Zabeležite razlog, svojstvo, jedinicu, vreme i eventualno upozorenje o dovođenju.
2. Proverite autentičnost telefonskog ili nejasnog poziva. Koristite javno objavljeni kontakt policijske jedinice.
3. Ne ignorišite termin. Ako ste sprečeni, odmah tražite novi termin i sačuvajte dokaz o obraćanju.
4. Ne usklađujte priču sa drugim licima. Razgovor sa drugim mogućim učesnicima može se pogrešno razumeti kao pokušaj uticaja na njihove izjave.
5. Pripremite dokumenta samo kada znate zašto su potrebna. Sačuvajte kopije onoga što predajete.
6. Tražite pravni savet pre razgovora ako postoji rizik da se događaj odnosi na vas. Posebno kada je razlog nejasan, poziv pominje krivično delo ili pitanja mogu voditi samookrivljavanju.

Izuzeci i rizici

• Hapšenje i zadržavanje nisu običan razgovor. Ako je lice lišeno slobode, primenjuju se dodatna prava i posebni rokovi, uključujući pravo na branioca, obaveštavanje bliskog lica i lekarski pregled.
• Poziv svedoku je drugačiji. Formalno svedočenje nosi dužnosti, ali i oslobođenja koja zavise od odnosa sa okrivljenim i mogućnosti izlaganja sebe ili bliskog lica krivičnom gonjenju, znatnoj materijalnoj šteti ili teškoj sramoti.
• Maloletnici imaju poseban režim. Pozivanje maloletnog lica obavlja se preko roditelja ili staratelja, a primenjuju se i posebna pravila zaštite maloletnika.
• Četiri časa nisu opšti rok za svako policijsko postupanje. To ograničenje važi za prikupljanje obaveštenja od istog građanina po članu 288. ZKP-a; hapšenje, zadržavanje i druge mere imaju druga pravila.
• Neformalni naziv ne određuje prava. Izraz „informativni razgovor“ nije dovoljan da se zaključi u kom svojstvu se lice nalazi.
• Pritužba zavisi od konkretne radnje. Ako smatrate da su policijskim postupanjem povređena vaša prava, MUP navodi rok od 30 dana za pritužbu na rad policije; u krivičnom postupku mogu postojati i druga pravna sredstva.

Česta pitanja o pozivu iz policije

Da li mogu da pitam zbog kog događaja me zovu?

Da. Razlog pozivanja i svojstvo pozvanog treba da budu navedeni u pozivu, a policijski službenik pri primeni ovlašćenja po pravilu upoznaje lice sa razlozima postupanja.

Da li telefonski poziv iz policije važi?

Može da važi jer Zakon o policiji izuzetno dopušta usmeno ili telekomunikaciono pozivanje. Policijski službenik mora da saopšti razlog, a autentičnost nejasnog poziva treba proveriti preko zvaničnog kontakta jedinice.

Da li mogu biti doveden ako ne dođem?

Moguće je samo pod zakonskim uslovima, naročito kada je pisani poziv sadržao upozorenje na dovođenje. Konkretan poziv i razlog sprečenosti treba proveriti, a termin ne treba ignorisati.

Da li razgovor sme da traje duže od četiri časa?

Prikupljanje obaveštenja od istog građanina može trajati duže od četiri časa samo uz njegov pristanak. Drugi oblici policijskog postupanja imaju posebna pravila i rokove.

Da li smem da odbijem odgovor?

Obaveštenja od građana ne smeju se prikupljati prinudno. Ako vas policija smatra osumnjičenim, mora vas poučiti da imate pravo da ništa ne izjavite i da uskratite odgovor na pojedino pitanje.

Da li moram odmah da dam izjavu ako mi saopšte da sam osumnjičen?

Ne. Osumnjičeni ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedino pitanje i da uzme branioca koji će prisustvovati saslušanju.

Kako da dobijem ono što je policija zapisala?

Tražite da vam službena beleška bude pročitana, zahtevajte unos svake primedbe i zatražite svoju kopiju pre odlaska.

Kada je korisno obratiti se advokatu?

Pravni savet je posebno važan kada poziv ne navodi svojstvo, kada događaj može da se odnosi na vaše postupanje, kada policija traži predaju uređaja ili dokumenata, kada se svojstvo tokom razgovora menja ili kada je lice uhapšeno ili zadržano. Kancelariji možete dostaviti poziv i kratku hronologiju događaja radi procene položaja i sledećih koraka.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Konkretna prava i obaveze zavise od sadržaja poziva, svojstva lica, radnje koju policija preduzima i činjenica konkretnog slučaja.

Pravno stanje provereno: 10. avgusta 2026. godine.

Izvori

• Pravno-informacioni sistem Republike Srbije — Zakonik o krivičnom postupku, „Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US, naročito čl. 68–69 i 286–293 — redakcijski prečišćen tekst — provereno 10. avgusta 2026.
• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije — Zakon o policiji, „Službeni glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018, naročito čl. 65, 79–81, 85 i 87 — zvanični PDF — provereno 10. avgusta 2026.
• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije — Pritužbe na rad policije, postupak i rok od 30 dana — zvanična stranica — provereno 10. avgusta 2026.