Roditelj negovatelj u Srbiji: ko ima pravo i kako se podnosi zahtev od 1. oktobra 2026?

Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima je donet i objavljen, ali njegova primena počinje 1. oktobra 2026. godine. Od tog datuma roditelj, staratelj ili određeni član porodice može tražiti poseban status ako ispunjava zakonske uslove. Status donosi mesečnu novčanu naknadu, penzijsko i invalidsko osiguranje i obavezno zdravstveno osiguranje, ali nije dostupan svakom članu porodice koji faktički pruža negu.

Ovaj tekst je namenjen porodicama koje žele da unapred provere uslove, pripreme činjenice i razumeju postupak. Ključna pravila su proverena prema tekstu zakona objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 63/2026. Dokumentacija i tehnički način elektronskog podnošenja biće bliže uređeni podzakonskim aktima, pa ih pre predaje zahteva treba ponovo proveriti.

Roditelj negovatelj: najvažnija pitanja i kratki odgovori

Od kada može da se ostvari status roditelja negovatelja?

Zakon se primenjuje od 1. oktobra 2026. godine. Samo donošenje zakona u julu ne znači da se pravo može ostvariti pre početka njegove primene.

Ko može da dobije status roditelja negovatelja?

Status može tražiti roditelj koji živi sa detetom ili osobom kojoj je potrebna intenzivna pomoć i nega, ako su ispunjeni i ostali uslovi iz zakona. Pravo pod propisanim uslovima može ostvariti i staratelj, a u posebnim porodičnim okolnostima i određeni član porodice kao negovatelj.

Da li je dovoljno da dete ima zdravstvene teškoće ili invaliditet?

Nije dovoljno samo postojanje dijagnoze. Za maloletno dete zakon traži utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Za punoletnu osobu traži se i utvrđeno pravo na uvećani dodatak i potpuna zavisnost od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba.

Može li zaposleni roditelj da dobije ovaj status?

Prema objavljenom tekstu zakona, ne može. Podnosilac ne sme biti zaposlen ili radno angažovan po bilo kom osnovu, niti sme obavljati preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost. Takođe ne sme biti korisnik penzije.

Kolika je mesečna naknada?

Zakon propisuje mesečnu novčanu naknadu od 65.000 dinara. Porez i doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje ne ulaze u taj iznos, već se za njih obezbeđuju dodatna budžetska sredstva. Naknada se potom usklađuje jednom godišnje, 1. marta, prema zakonskom merilu.

Da li dete gubi dodatak za tuđu negu i druga prava?

Ne gubi ih samo zato što je roditelju ili negovatelju priznat status. Zakon izričito predviđa da nova naknada ne isključuje pravo deteta ili osobe na novčanu socijalnu pomoć, dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, druga socijalna davanja i usluge u zajednici, ako su ispunjeni uslovi iz odgovarajućih propisa.

Gde se podnosi zahtev?

Zahtev se podnosi elektronski, kroz evidenciju roditelja negovatelja i negovatelja, ili centru za socijalni rad prema prebivalištu podnosioca. Centar odlučuje rešenjem, a pravo se priznaje od dana podnošenja zahteva ako su tada ispunjeni svi uslovi.

Koliko traje odlučivanje?

Centar za socijalni rad treba da odluči u roku od 15 dana od kompletiranja dokumentacije. Rok zato ne mora teći od prvog predavanja nepotpunog zahteva, već od trenutka kada je dokumentacija kompletna.

Šta ako je zahtev odbijen?

Protiv rešenja može se izjaviti žalba nadležnom ministarstvu preko centra za socijalni rad. Protiv konačnog rešenja moguće je pokrenuti upravni spor.

Ko se smatra roditeljem negovateljem?

Član 2. Zakona razlikuje dve situacije. Prva se odnosi na roditelja koji živi u zajedničkom domaćinstvu sa maloletnim detetom kome je potrebna pomoć i nega drugog lica i kome je već utvrđeno pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Druga se odnosi na roditelja koji živi sa punoletnom osobom koja ima utvrđeno pravo na uvećani dodatak i koja je potpuno zavisna od pomoći i nege drugog lica u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Zato navršavanje 18 godina samo po sebi ne prekida mogućnost ostvarivanja statusa, ali se moraju dokazati uslovi koje zakon postavlja za punoletnu osobu.

Pravo može ostvariti i staratelj. Ako roditelji više nisu živi, nisu poznati ili zbog svog psihofizičkog stanja ne mogu da pruže potrebnu pomoć i negu, zakon dopušta da status negovatelja, pod dodatnim uslovima, stekne određeni član porodice. Tu spadaju supružnik, vanbračni partner, srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen i srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena, pod uslovom zajedničkog domaćinstva.

U porodici sa dvoje ili više dece ili osoba koje ispunjavaju zakonske uslove status mogu ostvariti oba roditelja. U jednoroditeljskoj porodici sa dvoje ili više takvih lica, mogućnost postoji i za člana porodice koji ispunjava uslove iz zakona.

Koji uslovi moraju da budu ispunjeni?

Podnosilac zahteva mora istovremeno da ispuni više uslova iz člana 4. Zakona:

• da je državljanin Republike Srbije i punoletan;
• da ima poslovnu sposobnost i da nije lišen roditeljskog prava;
• da ima prijavljeno prebivalište na istoj adresi sa detetom ili osobom o kojoj brine;
• da sa tim licem stvarno živi u zajedničkom domaćinstvu u Srbiji;
• da je sposoban da pruža potrebnu pomoć i negu;
• da nije zaposlen, radno angažovan, preduzetnik niti nosilac druge samostalne ili profesionalne delatnosti;
• da nije korisnik penzije;
• da u trenutku ostvarivanja prava nije navršio 65 godina.

Pravo se ne priznaje kada je dete ili osoba smeštena u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu, uključujući srodničku hraniteljsku porodicu. Zakon predviđa prepreku i za lice koje je pravnosnažno osuđeno ili protiv koga se vodi krivični postupak za određena krivična dela protiv života i tela, polne slobode, braka i porodice.

Kako izgleda postupak od 1. oktobra 2026?

1. Proverite osnov prava. Potrebno je razlikovati zdravstvenu dokumentaciju od rešenja kojim je priznato pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica.
2. Proverite uslove podnosioca. Zaposlenje, drugi radni angažman, penzija, različito prebivalište ili smeštaj korisnika mogu promeniti odgovor.
3. Prikupite propisanu dokumentaciju. Zakon nalaže donošenje podzakonskog akta koji će bliže odrediti potrebne dokaze, pa konačan spisak treba proveriti neposredno pre podnošenja.
4. Podnesite zahtev. To će biti moguće elektronski ili preko nadležnog centra za socijalni rad.
5. Sačuvajte dokaz o datumu i sadržini predaje. Datum je važan jer se pravo, kada su uslovi ispunjeni, priznaje od dana podnošenja zahteva.
6. Pratite dopunu dokumentacije i rešenje. Zakonski rok od 15 dana vezan je za kompletiranu dokumentaciju.

Po priznanju statusa Ministarstvo i korisnik potpisuju ugovor kojim se uređuju vreme i način isplate naknade i druga prava i obaveze. Centar za socijalni rad donosi rešenje, a Ministarstvo isplaćuje naknadu i uplaćuje porez i doprinose.

Koje promene moraju da se prijave?

Roditelj negovatelj ili negovatelj mora da prijavi centru za socijalni rad svaku promenu koja utiče na pravo u roku od 15 dana od njenog nastanka. Posebno su važne promene zaposlenja ili drugog radnog angažovanja, ostvarivanje penzije, promena zajedničkog domaćinstva, smeštaj korisnika, kao i okolnosti zbog kojih pomoć i nega više ne mogu ili ne moraju da se pružaju u istom obimu.

Ispunjenost uslova se proverava i po službenoj dužnosti. Ministarstvo će pre svake isplate koristiti elektronsku evidenciju i službene podatke, dok centar za socijalni rad vrši periodičnu proveru. Netočne ili zakašnjele prijave zato mogu dovesti do obustave i prestanka prava, a zavisno od okolnosti i do zahteva za vraćanje neosnovano primljenih iznosa po opštim pravilima.

Izuzeci i rizici

• Zakon još nije u primeni. Do 1. oktobra 2026. ne treba predstavljati buduće pravo kao već ostvarivo.
• Podzakonski akti su važni. Oni treba da preciziraju dokumentaciju, elektronsko podnošenje, sadržinu ugovora i evidenciju.
• Predlog izmene nije važeće pravo. Na sajtu Narodne skupštine nalazi se Predlog zakona o izmenama od 24. jula 2026. koji je, na dan provere, i dalje u proceduri. Dok ne bude usvojen i objavljen, ne menja tekst Zakona iz „Službenog glasnika RS“, broj 63/2026.
• Punoletstvo ne daje automatski kontinuitet. Za punoletnu osobu treba proveriti i potpunu zavisnost od tuđe pomoći i nege, uz već priznato pravo na uvećani dodatak.
• Faktička nega nije jedini uslov. Prebivalište, zajedničko domaćinstvo, radni status, penzija, starost i druge prepreke proveravaju se odvojeno.
• Kompletna dokumentacija određuje tok roka. Ako centar zatraži dopunu, važno je precizno zabeležiti šta je dostavljeno i kada je zahtev kompletiran.

Česta pitanja o statusu roditelja negovatelja

Da li pravo pripada samo majci?

Ne. Zakon koristi pojam roditelja i ne vezuje status za pol. Odlučuju ispunjenost zakonskih uslova i konkretna porodična situacija.

Može li status da dobije staratelj?

Može, ako ispunjava uslove propisane za status roditelja negovatelja. Za drugog člana porodice važe posebne okolnosti iz člana 3. Zakona.

Da li roditelj može da radi skraćeno ili preko ugovora?

Prema objavljenom članu 4, prepreka obuhvata zaposlenje i radno angažovanje po bilo kom osnovu, kao i preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost. Pre konkretnog angažovanja treba proveriti njegov pravni osnov i uticaj na status.

Da li naknada od 65.000 dinara ukida uvećani dodatak za tuđu negu?

Ne. Zakon izričito razdvaja pravo roditelja ili negovatelja na naknadu od prava deteta ili osobe na uvećani dodatak i druga socijalna davanja i usluge.

Da li se zahtev može podneti pre 1. oktobra 2026?

Zakon propisuje da njegova primena počinje 1. oktobra 2026. Tehničke detalje i datum od kog će elektronski sistem i centri primati zahteve treba proveriti neposredno pred početak primene.

Šta treba uraditi ako centar odbije zahtev?

Najpre treba pročitati izreku, obrazloženje i pouku o pravnom sredstvu. Žalba se podnosi nadležnom ministarstvu preko centra za socijalni rad, a protiv konačnog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Kako pripremiti konkretan slučaj

Pre podnošenja zahteva korisno je složiti postojeća rešenja o pravima iz socijalne zaštite, medicinsku i funkcionalnu dokumentaciju, podatke o domaćinstvu, prebivalištu i radnom statusu, kao i sve isprave koje budu propisane podzakonskim aktom. Ako postoji nejasnoća o tome ko može biti podnosilac, da li radni angažman predstavlja prepreku ili da li su ispunjeni uslovi za punoletnu osobu, kancelariji možete dostaviti konkretna rešenja i činjenice radi pravne procene.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Ishod postupka zavisi od činjenica, dokaza, podzakonskih akata i propisa koji važe u trenutku podnošenja zahteva.

Pravno stanje provereno: 9. avgusta 2026. godine.

Izvori

• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o roditeljima negovateljima i negovateljima, „Službeni glasnik RS“, broj 63/2026, čl. 1–14 — zvanični PDF zakona — pristupljeno 9. avgusta 2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Doneti zakoni, podatak o donošenju 10. jula 2026. i objavi u broju 63/2026 — zvanična evidencija donetih zakona — provereno 9. avgusta 2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Predlog zakona o izmenama Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima od 24. jula 2026, status: zakon u proceduri — zvanična evidencija zakona u proceduri — provereno 9. avgusta 2026.