Stanodavac ne vraća depozit: šta sme da odbije?

Iselili ste se, predali ključeve, a stanodavac neće da vrati depozit. Pominje krečenje, račune ili štetu. Može da odbije ono što zaista dugujete, ako je depozit namenjen i za taj trošak. Preostali novac treba da vam vrati; kada, zavisi od dogovorenog roka i obaveza koje još treba obračunati.

Najpre pogledajte šta ste dogovorili, kada je zakup završen i kako je stanodavac izračunao odbitke. Ovaj tekst se odnosi na običan zakup stana između građana u Srbiji. Za turistički smeštaj, javne stanove i izdavanje u okviru poslovne delatnosti mogu važiti druga pravila.

Pogledajte šta piše o depozitu

Depozit je novac koji stanodavac čuva za slučaj da za vama ostanu dugovi ili oštećenja u stanu. U ugovoru potražite odgovor na dva pitanja: šta taj novac pokriva i kada treba da vam bude vraćen. To mogu biti neplaćena kirija, računi ili šteta za koju ste odgovorni. Nije zakonski obavezno da depozit uvek iznosi jednu kiriju.

Važno je i ono što ste dogovorili u porukama ili dopunama ugovora. Sama reč „depozit” na potvrdi ne objašnjava sve. Depozit za zakup ne treba poistovećivati sa kaparom, za koju važe druga pravila. Ako piše da depozit gubite pri ranijem odlasku, pročitajte i deo ugovora o tome kako zakup može da se završi.

Šta stanodavac može da odbije?

Od depozita se, u okviru vašeg dogovora, mogu naplatiti kirija koju niste platili na vreme, računi koje ste bili dužni da platite i šteta za koju ste odgovorni. Nije dovoljno da stanodavac samo kaže da u stanu „ima posla”. Treba da objasni šta naplaćuje, zašto je to vaš trošak i kako je došao do iznosa.

Tražite obračun za svaku stavku posebno. Račun za popravku pokazuje koliko radovi koštaju, ali sam po sebi ne dokazuje da ste vi napravili oštećenje ili da morate da ga platite. Ako je opravdan samo deo odbitka, stanodavac nema pravo da trajno zadrži i preostali novac.

Kod nameštaja su važni starost, ranije stanje i mogućnost popravke. Ako ste oštetili već dotrajalu fotelju, cena potpuno nove fotelje ne predstavlja automatski iznos vaše obaveze. Treba utvrditi kolika je stvarna šteta.

Da li morate da platite krečenje i svaki trag korišćenja?

Ne plaća se svaki trag života u stanu. Za istrošenost od urednog korišćenja i dotrajalost, po pravilu, ne odgovarate. Zamislite staru fotelju čija je presvlaka vremenom izbledela. To se razlikuje od presvlake koju ste nepažnjom progoreli. U drugom slučaju popravka može biti vaš trošak. Fotografije sa useljenja pomažu da se vidi šta je postojalo ranije.

Sitne popravke zbog redovne upotrebe ipak mogu pasti na vaš teret, dok potrebne popravke stana po pravilu obezbeđuje stanodavac. Kvarove mu prijavite čim ih primetite. Ako zbog neprijavljivanja šteta postane veća, možete odgovarati i za te posledice.

Kod krečenja proverite i stanje zidova i ugovor. Sama želja stanodavca da osveži stan za sledećeg podstanara nije dovoljan razlog da vam naplati radove. Ali poseban dogovor da vratite okrečen stan može promeniti odgovor, čak i kada nema posebnog oštećenja. Takvu odredbu treba pročitati i proveriti da li važi.

Kada treba da dobijete novac nazad?

Ne postoji opšti zakonski rok od 30 dana za vraćanje svakog depozita. Prvo proverite ugovor. Ako rok nije naveden, važno je kada su završene obaveze koje depozit pokriva i da li je potrebno još vremena da se utvrde poslednji troškovi.

Ako se čekaju poslednji računi, predložite pisani dogovor: koliko novca privremeno ostaje kod stanodavca, za koje račune i do kog datuma treba završiti obračun. Tražite da vam vrati deo oko kojeg nema spora. Čekanje računa samo po sebi ne znači da uvek sme da zadrži ceo depozit.

Ako je novac već trebalo da bude vraćen, može se tražiti i kamata zbog kašnjenja. Kada rok nije dogovoren, važan je i vaš zahtev za isplatu. Sačuvajte dokaz da ga je stanodavac primio.

Šta ako ste otišli ranije ili niste platili poslednju kiriju?

Predaja ključeva ne znači uvek da je tog dana prestala i obaveza plaćanja kirije. Proverite da li je ugovor istekao, da li ste najavili odlazak otkazom ugovora ili ste sa stanodavcem dogovorili raniji završetak. Ako posle isteka ugovora nastavite da koristite stan, a stanodavac se ne protivi, zakup može da se nastavi.

Za otkaz zakupa stana ne može se ugovoriti otkazni rok kraći od 90 dana. To ne znači da pri svakom iseljenju dugujete još tri kirije: istek ugovora i sporazumni završetak nisu isto što i otkaz. Sačuvajte dokaz kada je stanodavac primio otkaz. Postoje i posebni slučajevi, poput stana opasnog po zdravlje, kada je moguć otkaz bez čekanja tog roka.

Ako ugovor predviđa da gubite depozit samo kao kaznu za neplaćanje kirije, takva ugovorna kazna nije dozvoljena. Odredbu o gubitku depozita zbog ranijeg odlaska treba proveriti zasebno: važno je šta ste tačno prihvatili i da li ste se kasnije dogovorili drugačije.

Nemojte sami preskočiti poslednju kiriju zato što ste dali depozit. Ako želite da se kirija plati iz tog novca, dogovorite to sa stanodavcem i zabeležite dogovor u poruci ili ugovoru. Samo postojanje depozita ne znači da je kirija plaćena: moguće je da rok za vraćanje depozita još nije ni stigao.

Šta da uradite ako stanodavac i dalje odbija?

Pripremite dokumenta i poruke iz kojih se vidi šta ste dogovorili i šta se dogodilo:

Zatim pošaljite pisani zahtev. Navedite kada ste dali depozit, koliki iznos tražite, zašto smatrate da treba da bude vraćen i na koji račun. Za sporne odbitke tražite objašnjenje i dokaze. Ostavite razuman rok za odgovor i uplatu; rok koji sami odredite nije zakonski rok koji važi za sve depozite.

Ako dogovor izostane, moguće je tražiti isplatu tužbom. Pre toga uporedite iznos koji potražujete sa dokazima i mogućim troškovima postupka. Pripremite dokaze na vreme, jer kasnije dostavljanje dokaza sudu ima ograničenja. Imajte u vidu i da slanje poruka i opomena samo po sebi ne prekida rok zastarelosti, posle kojeg stanodavac može da ospori naplatu zbog proteka vremena.

Česta pitanja

Nismo potpisali ugovor. Da li je depozit izgubljen?

Nedostatak pisanog ugovora ne znači da novac pripada stanodavcu. Za zakup stana jeste propisan pisani ugovor, ali su važni i stvarni dogovor, predaja stana i ono što ste oboje ispunili. Čak i ako ugovor ne važi, novac nije samim tim izgubljen. Tada se posebno proverava šta ko treba da vrati.

Dao sam gotovinu bez priznanice. Kako to da dokažem?

Sačuvajte poruke u kojima stanodavac potvrđuje prijem ili govori o vraćanju depozita. Važan može biti i svedok koji je prisustvovao predaji. Samo podizanje novca sa bankomata ne dokazuje da ste ga dali stanodavcu. Čuvajte celu prepisku, sa datumima.

Stanodavac neće da potpiše zapisnik. Šta sada?

Fotografišite stan i brojila, zabeležite predaju ključeva i, ako je moguće, obezbedite svedoka. Pošaljite stanodavcu svoj zapis o stanju stana. Bez njegovog potpisa taj zapis ne potvrđuje da se on slaže sa sadržajem, ali može pomoći da se utvrdi šta se dogodilo.

Može li da traži više od iznosa depozita?

Može, ako ste odgovorni za veću štetu. Mora da dokaže vašu odgovornost i iznos, a treba proveriti i da li ste važećim dogovorom ograničili odgovornost. Iznos depozita sam po sebi nije granica za svaki zahtev stanodavca.

Ako ne možete da se dogovorite

Ugovor, dokaz o depozitu i obrazloženje odbitaka dobra su polazna tačka za razgovor sa advokatom. Njihovim pregledom može se razjasniti šta treba tražiti nazad i da li ima smisla pokretati postupak. Za dogovor o pregledu dokumentacije možete kontaktirati Advokatsku kancelariju Bojana Kapamadžina, Glavna 8, Bečej.

Pravno stanje provereno 5. septembra 2026. godine. Tekst daje opšte informacije; za konkretan odgovor treba pogledati ugovor i dokaze.

Izvori

• Zakon o obligacionim odnosima — Pravno-informacioni sistem Republike Srbije.
• Zakon o stanovanju i održavanju zgrada — Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
• Zakon o parničnom postupku — Pravno-informacioni sistem Republike Srbije.