Novi dokazi u parnici: kada je kasno da ih predložite?

Ako ste novi dokument, poruku ili svedoka pronašli tek posle pripremnog ročišta, sud ga neće prihvatiti samo zato što je važan. Zakon o parničnom postupku (ZPP) traži da stranke po pravilu najkasnije na pripremnom ročištu — odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu kada pripremno ročište nije obavezno — iznesu sve činjenice i predlože dokaze. Kasniji dokaz može biti dopušten ako stranka učini verovatnim da ga bez svoje krivice nije mogla predložiti ranije.

Zato je važno razlikovati tri pitanja: šta želite da dokažete, kojim dokazom to potkrepljujete i zašto taj dokaz nije mogao biti ponuđen na vreme. Odgovor zavisi od toka konkretnog predmeta, zapisnika sa ročišta i trenutka kada je dokaz objektivno postao dostupan.

Zašto je pripremno ročište prelomna tačka

Parnica nije postupak u kome se dokazi mogu dodavati bez vremenskog ograničenja. ZPP počiva na tome da stranke iznesu procesni materijal dovoljno rano, kako bi sud i protivna strana znali o čemu se raspravlja.

U pozivu za pripremno ročište stranke se upozoravaju da iznesu sve činjenice i predlože dokaze kojima ih potvrđuju, kao i da na ročište donesu isprave i predmete koji mogu poslužiti kao dokaz. Član 308. ZPP-a zatim propisuje krajnju redovnu tačku za to iznošenje: pripremno ročište, odnosno prvo ročište za glavnu raspravu ako pripremno ročište po zakonu nije obavezno.

Činjenica i dokaz nisu isto

Činjenica je tvrdnja o događaju ili stanju koje je važno za odluku. Na primer: novac je predat određenog dana, ugovor je raskinut ili potpis na ispravi nije autentičan.

Dokaz je sredstvo kojim se ta tvrdnja proverava: isprava, saslušanje svedoka, veštačenje, uviđaj ili saslušanje stranaka. Nije dovoljno sudu predati veliku količinu dokumenata. Potrebno je navesti koju konkretnu činjenicu svaki predloženi dokaz treba da potvrdi.

Član 7. ZPP-a polazi od toga da su stranke dužne da iznesu činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze. Sud po pravilu razmatra samo činjenice koje su stranke iznele i izvodi dokaze koje su predložile. Izuzetak se odnosi na sumnju da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati. To znači da sud nije zamena za pripremu predmeta i neće umesto stranke tražiti dokaze koji joj nedostaju.

Šta treba izneti najkasnije na pripremnom ročištu

Do završetka pripremnog ročišta stranka bi trebalo da:

• iznese sve činjenice na kojima zasniva zahtev ili odbranu;
• odgovori na činjenične navode i dokazne predloge protivne strane;
• za svaku bitnu činjenicu označi konkretan dokaz;
• dostavi isprave kojima raspolaže i objasni gde se nalaze one kojima ne raspolaže;
• za svedoka navede šta on neposredno zna i o kojoj činjenici treba da svedoči;
• kod veštačenja označi predmet i razlog veštačenja, bez prebacivanja pravnih pitanja veštaku.

Sud na pripremnom ročištu utvrđuje koje su činjenice među strankama sporne, koja pravna pitanja treba raspraviti i koja dokazna sredstva će izvesti. Predlog dokaza može biti odbijen kao nevažan za odluku; protiv takvog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.

Kada kasniji dokaz ipak može biti prihvaćen

Član 314. ZPP-a dopušta da stranka sve do zaključenja glavne rasprave iznese novu činjenicu ili predloži novi dokaz samo ako učini verovatnim da to bez svoje krivice nije mogla ranije. Sud ne uzima u obzir činjenice i dokaze koji su izneti protivno tom pravilu.

U praksi su važna četiri elementa:

1. Tačan trenutak: kada ste saznali za činjenicu ili dobili pristup dokazu.
2. Konkretna prepreka: zašto ranije niste mogli da ga predložite, a ne samo zašto ga ranije niste smatrali važnim.
3. Odsustvo sopstvene krivice: šta ste blagovremeno preduzeli da dokaz pronađete, pribavite ili označite.
4. Brza reakcija: da li ste dokaz predložili čim je prepreka prestala.

Primer mogućeg opravdanja može biti da protivna strana tek kasnije dostavi original isprave čija se autentičnost osporava ili da organ, uprkos blagovremenom zahtevu, ispravu izda tek posle pripremnog ročišta. Nasuprot tome, samo objašnjenje da je stara poruka, račun ili ugovor „tek sada pronađen” u sopstvenoj dostupnoj arhivi obično nije dovoljno bez preciznih okolnosti i dokaza o tome zašto ga savesna stranka ranije nije mogla pronaći.

Važnost dokaza nije isto što i opravdanje za kašnjenje. Sud najpre ocenjuje procesni razlog zbog kog dokaz nije ponuđen na vreme, a tek zatim njegovu vezu sa spornim činjenicama.

Zamišljen primer: original isprave se pojavio tek kasnije

Zamislimo da je uz tužbu dostavljena samo kopija potvrde, a original se prvi put pokaže tokom kasnijeg ročišta. Druga strana odmah ospori potpis i predloži grafološko veštačenje. Uz predlog treba jasno navesti da original ranije nije bio dostupan, kada je prvi put prikazan i zašto se autentičnost nije mogla valjano proveriti na osnovu ranije dostupne kopije.

To ne znači da sud mora prihvatiti svaki naknadni predlog za veštačenje. Znači da postoji konkretno objašnjenje koje sud može proveriti prema članu 314. ZPP-a. U odluci Rev 17010/2022 Vrhovni sud je prihvatio ocenu da se prekluzija ne može primeniti na stranku kojoj su originali spornih priznanica prvi put pojedinačno predočeni tek pred drugostepenim sudom. Odluka je vezana za svoje činjenice i nije opšte odobrenje za kasno predlaganje dokaza.

Šta objavljena sudska praksa pokazuje o „krivici” stranke

U odluci Rev2 2331/2019 razmatrana je situacija u kojoj punomoćnik nije stigao na pripremno ročište zbog kvara autobusa i zastoja, o čemu je dostavio pisani dokaz. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da kasnije predloženi dokazi nisu mogli biti zanemareni bez pravilne primene člana 314. ZPP-a.

Ovaj primer ne znači da je svako kašnjenje u dolasku ili svaki prevoznički problem dovoljan. Pokazuje da sud mora da oceni konkretno, proverljivo objašnjenje i postojanje krivice stranke, a ne samo datum kada je dokaz predložen.

Šta važi kada protivna strana iznese nešto novo

Svaka stranka mora dobiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima druge strane. Ako protivna strana na ročištu prvi put iznese novu, dopuštenu činjenicu ili dostavi dokaz koji ranije nije bio dostupan, odmah zatražite da se to unese u zapisnik i precizno objasnite koji odgovor ili dokaz zbog toga postaje potreban.

To, ipak, ne ukida pravilo o prekluziji. Sud će proveriti da li je odgovor zaista izazvan novim navodom protivne strane ili se naknadno pokušava popraviti raniji propust. Zato su zapisnik sa ročišta i jasna vremenska linija naročito važni.

Mogu li se novi dokazi dostaviti uz žalbu

Član 372. ZPP-a primenjuje slično, strogo pravilo u žalbenom postupku. U žalbi se ne mogu iznositi nove činjenice niti predlagati novi dokazi, osim ako žalilac učini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti odnosno predložiti do zaključenja glavne rasprave.

Zato žalba nije redovno mesto za dopunu nepotpuno pripremljenog predmeta. Ako se izuzetak koristi, žalba treba da objasni kada je novi dokaz postao dostupan, koja je prepreka ranije postojala i čime se odsustvo krivice potkrepljuje. U odluci Rev 281/2022 sud je ukazao da činjenica prvi put istaknuta tek u reviziji ne može uticati na pravilnost pobijane odluke.

Kako pripremiti dokazni plan pre prvog ročišta

Najsigurnija zaštita nije oslanjanje na izuzetak, nego rana priprema. Korisno je napraviti tabelu sa četiri kolone: sporna činjenica, dokaz, ko dokaz poseduje i šta još treba pribaviti. Kod elektronske komunikacije čuvajte celu prepisku, podatke o pošiljaocu i datumima, a ne samo izdvojenu fotografiju ekrana. Više o dokazivanju predaje novca i elektronskim tragovima možete pročitati u tekstu Pozajmica bez ugovora: kako dokazati zajam i tražiti vraćanje novca.

Ako ispravu drži banka, organ, poslodavac ili protivna strana, zabeležite kada ste i na koji način pokušali da je pribavite. Sačuvajte zahtev, potvrdu prijema i odgovor. Taj trag kasnije može biti važan za objašnjenje da dokaz nije izostao vašom krivicom.

Česta pitanja

Da li sud automatski odbija svaki dokaz posle pripremnog ročišta?

Ne. Dokaz može biti prihvaćen ako stranka učini verovatnim da ga bez svoje krivice nije mogla predložiti ranije. Ocena zavisi od konkretnih okolnosti i objašnjenja kašnjenja.

Da li je dovoljno reći da ranije nisam znao da je dokaz važan?

Po pravilu nije. Potrebno je objasniti objektivnu ili drugu opravdanu prepreku zbog koje dokaz nije mogao biti blagovremeno označen, kao i šta je stranka preduzela da ga pribavi.

Može li se svedok predložiti naknadno?

Može samo pod istim uslovom iz člana 314. ZPP-a. Treba objasniti kada se saznalo za svedoka ili njegovu neposrednu spoznaju i zašto predlog bez krivice nije mogao biti ranije podnet.

Šta ako je dokaz postojao, ali je bio kod drugog lica?

Sama činjenica da je dokaz bio kod drugog lica nije dovoljna. Važno je da li ste ga blagovremeno tražili, da li ste mogli predložiti da ga sud pribavi i da li imate trag o pokušajima da do njega dođete.

Da li se uz žalbu može dostaviti dokument koji ranije nije priložen?

Samo izuzetno, ako žalilac učini verovatnim da dokument bez svoje krivice nije mogao dostaviti do zaključenja glavne rasprave. Žalba mora sadržati konkretno obrazloženje, a ne samo novi prilog.

Šta poneti advokatu radi procene

• tužbu, odgovor na tužbu i sve kasnije podneske;
• pozive, zapisnike sa ročišta i sudska rešenja;
• sporni novi dokaz u celini i podatak kada ste ga dobili;
• dokaze o ranijim pokušajima pribavljanja;
• kratku hronologiju: kada je nastala činjenica, kada ste za nju saznali i kada je sledeće ročište.

Procena ne zavisi samo od sadržine novog dokaza. Presudni mogu biti prethodni navodi stranaka, pouke iz poziva, tok ročišta i ono što je uneto u zapisnik. Zbog toga je korisno pregledati ceo spis, a ne samo dokument koji je naknadno pronađen.

Pravno stanje provereno 2. septembra 2026. Tekst je opšta informacija i ne zamenjuje pravni savet zasnovan na uvidu u konkretan predmet.

Zvanični izvori

• Zakon o parničnom postupku — Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, naročito čl. 5, 7, 303, 308, 314. i 372.
• Vrhovni sud, Rev 17010/2022.
• Vrhovni kasacioni sud, Rev2 2331/2019.
• Vrhovni sud, Rev 281/2022.