Pozajmili ste novac bez pisanog ugovora: kako se dokazuje zajam i kada se vraća?

Kratak odgovor: ugovor o zajmu između fizičkih lica po pravilu može biti punovažan i kada je zaključen usmeno. Međutim, ako zajmoprimac ospori da je novac primio ili tvrdi da je novac bio poklon, najveći problem postaje dokazivanje dogovora, iznosa, predaje novca i roka vraćanja.

Ovaj tekst je namenjen građanima koji su pozajmili ili primili novac bez detaljnog pisanog ugovora, kao i onima koji imaju priznanicu, bankarski izvod, poruke ili dokaz o delimičnom vraćanju. Pravni položaj zavisi od celog odnosa stranaka, a ne od naziva jednog dokumenta.

Najvažnija pitanja i kratki odgovori

Da li usmeni ugovor o zajmu važi?

Može da važi. Zakon o obligacionim odnosima ne propisuje posebnu formu kao uslov punovažnosti običnog ugovora o zajmu. Vrhovni sud je u odluci Rev 4302/2025 izričito naveo da punovažnost ugovora o zajmu nije uslovljena pisanom formom.

Šta poverilac mora da dokaže?

Poverilac treba da dokaže da je postojao dogovor o zajmu, ko je bio zajmoprimac, koliko je novca predato i da je novac zaista predat sa obavezom vraćanja. Nije dovoljno pokazati samo da je novac nekada bio kod dužnika ako nije jasan pravni osnov predaje.

Da li su priznanica ili bankarski izvod dovoljni?

Mogu biti veoma važni, ali se ocenjuju zajedno sa ostalim dokazima. Potpisana priznanica koja određuje dug, iznos i rok može snažno potvrditi sadržinu odnosa. Bankarski prenos sa jasnom svrhom uplate takođe ostavlja pouzdan trag. Nejasna beleška bez potpisa dužnika ili dokaz koji ne pokazuje kome i zašto je novac dat može biti nedovoljan.

Da li poruke preko telefona mogu biti dokaz?

Mogu biti predložene kao dokaz ako se može utvrditi ko ih je slao, njihov sadržaj i veza sa konkretnom predajom novca. Poruke u kojima dužnik priznaje iznos, traži odlaganje ili obećava vraćanje mogu biti značajne, ali sud ocenjuje njihovu autentičnost i dokaznu snagu zajedno sa svim ostalim okolnostima.

Šta ako rok vraćanja nije dogovoren?

Ako rok nije određen niti se može utvrditi iz okolnosti, zajmoprimac vraća zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zahteva zajmodavca da se novac vrati. Zato je važno da zahtev bude jasan i da se može dokazati kada je primljen.

Da li se kamata podrazumeva?

Između građana kamata se ne podrazumeva samo zato što je novac pozajmljen; potrebno je da bude ugovorena. Kada dužnik zakasni sa dospelom novčanom obavezom, pitanje zakonske zatezne kamate ocenjuje se odvojeno. Za ugovore u privredi važi posebno pravilo Zakona o obligacionim odnosima.

Kada potraživanje zastareva?

Za glavnicu iz zajma po pravilu se primenjuje opšti rok zastarelosti od deset godina, ako za konkretan odnos nije propisan drugi rok. Rok počinje kada poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje, što zavisi od dospelosti. Priznanje duga, delimična otplata ili tužba mogu uticati na tok zastarelosti, pa se datumi moraju proveriti u svakom predmetu.

Šta je ugovor o zajmu?

Prema članu 557. Zakona o obligacionim odnosima, zajmodavac predaje zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da posle izvesnog vremena vrati istu količinu, iste vrste i kvaliteta.

Kod novčanog zajma u sporu se zato obično proveravaju četiri grupe činjenica:

• da li je postignut dogovor da se novac vrati;
• ko je novac predao i ko ga je primio;
• koji iznos je stvarno predat;
• kada je obaveza vraćanja dospela.

Naziv dokumenta nije presudan. Isprava nazvana „priznanica” može potvrđivati zajam, dok isprava nazvana „ugovor o zajmu” neće pomoći ako novac nikada nije predat ili je njome samo prikriven drugi pravni odnos. U odluci Rev 5036/2025 Vrhovni sud je upravo naglasio da obaveza vraćanja zajma ima osnov u stvarnom davanju zajma.

Zašto je pisani trag važan i kada ugovor može biti usmen?

Neformalnost znači da odsustvo pisanog ugovora samo po sebi ne čini zajam nevažećim. To, međutim, ne znači da je usmeni zajam jednako lako dokazati.

U odluci Rev 4302/2025 Vrhovni sud je prihvatio da priznanica potpisana od zajmoprimca potvrđuje sadržinu već nastalog odnosa. Sud je posmatrao priznanicu zajedno sa uplatom, poslovnom saradnjom i drugim dokazima. Nasuprot tome, u odluci Rev 695/2018 beležnica sa brojevima i inicijalima bez potpisa dužnika nije bila dovoljna da dokaže ni postojanje ni visinu zajma.

Praktična poruka nije da jedan dokaz uvek pobeđuje, već da tragovi treba međusobno da se podudaraju: ugovor ili priznanica, izvod računa, svrha uplate, poruke, svedoci, kasnije priznanje i delimično vraćanje.

Koji dokazi najčešće imaju značaj?

Pisani ugovor i priznanica

Najkorisnija isprava jasno navodi identitet stranaka, iznos i valutu ili dinarski iznos, datum predaje, rok vraćanja, eventualnu kamatu i potpise. Ako se sastavlja samo priznanica, treba da bude jasno da dužnik potvrđuje prijem određenog iznosa kao zajma, a ne kao poklona, kapare, cene ili ulaganja.

Bankarski prenos

Izvod pokazuje kretanje novca, datum, pošiljaoca i primaoca. Opis poput „zajam po ugovoru od…” može povezati uplatu sa pravnim osnovom. Sam prenos bez svrhe ne rešava uvek spor: druga strana može tvrditi da je reč o vraćanju ranijeg duga, poklonu, ulaganju ili plaćanju po drugom ugovoru.

Elektronske poruke i prepiska

Sačuvajte celovitu prepisku, ne samo pojedinačan snimak ekrana. Važni su identitet naloga ili broja, datum, kontinuitet razgovora i poruke pre i posle predaje. Izvoz razgovora, originalni uređaj i rezervna kopija mogu postati važni ako se autentičnost ospori.

Delimična otplata i priznanje duga

Uplata dela glavnice, plaćanje ugovorene kamate, molba za odlaganje ili pisano priznanje mogu potvrditi da obaveza postoji. Oni mogu imati značaj i za zastarelost. Ipak, treba utvrditi na koji se tačno dug uplata ili priznanje odnose.

Svedoci

Svedok može potvrditi dogovor ili predaju novca ako je tome neposredno prisustvovao. Iskaz zasnovan na onome što je kasnije čuo od jedne strane obično ima drugačiju dokaznu težinu. Sud ocenjuje iskaz u vezi sa dokumentima, tokom novca i logikom celog događaja.

Ko snosi teret dokazivanja?

Član 231. Zakona o parničnom postupku polazi od toga da stranka koja tvrdi da ima neko pravo dokazuje činjenice važne za njegov nastanak i ostvarivanje. Kod zajma to u pravilu znači da zajmodavac dokazuje ugovor i predaju konkretnog iznosa, dok zajmoprimac dokazuje činjenice na kojima zasniva tvrdnju da je dug prestao, na primer isplatom.

Vrhovni sud je u odluci Rev 695/2018 odbio zahtev jer tužilac nije dokazao kome je novac dat, u kom iznosu i po kom osnovu. U odluci Rev 592/2019, nasuprot tome, postojali su ugovor i bankarski trag, pa je strana koja ih osporava morala da dokaže suprotno.

Kada dospeva zajam bez ugovorenog roka?

Član 562. Zakona o obligacionim odnosima pravi jasnu razliku:

• ako je rok ugovoren, zajam se vraća u tom roku;
• ako rok nije ugovoren i ne može se izvesti iz okolnosti, zajam se vraća po isteku primerenog roka;
• taj primereni rok ne može biti kraći od dva meseca od dana kada zajmodavac zatraži vraćanje.

Zahtev za vraćanje zato treba poslati na način koji ostavlja dokaz o sadržini i prijemu. Nije svaka opomena ista, niti se u svakom slučaju dospelost može računati od prvog neformalnog razgovora.

Kamata, docnja i valuta

Član 558. Zakona o obligacionim odnosima dopušta da zajmoprimac uz glavnicu duguje i ugovorenu kamatu. Između fizičkih lica kamatu treba jasno ugovoriti; ne treba je naknadno pretpostavljati. Preterana ili nedopuštena kamata može otvoriti pitanja ništavosti, zelenaškog ugovora i drugih posledica koje zavise od konkretnih okolnosti.

Kada novčani dug dospe, a dužnik ga ne plati, može nastati obaveza plaćanja zakonske zatezne kamate. Početak docnje zavisi od ugovorenog roka, zahteva za ispunjenje i sadržine obaveze.

Ako je zajam izražen u evrima, način zahteva i isplate mora se uskladiti sa pravilima o novčanim obavezama i deviznom poslovanju. Objavljena praksa pokazuje dosuđivanje dinarske protivvrednosti po odgovarajućem kursu na dan isplate, ali formulacija zahteva zavisi od konkretnog ugovora i predaje novca.

Zastarelost i zašto ne treba čekati

Opšti rok zastarelosti je deset godina, a počinje prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje. Kod zajma je zato presudan datum dospelosti. Ako rok nije bio ugovoren, treba utvrditi kada je zahtev za vraćanje primljen i kada je istekao primereni rok iz člana 562. ZOO.

Priznanje duga može prekinuti zastarelost, a priznanje se može pokazati izjavom, delimičnom otplatom, plaćanjem kamate ili davanjem obezbeđenja. Samo slanje opomene poverioca, bez drugih zakonskih uslova, ne treba automatski smatrati prekidom zastarelosti. Zato se pre svake tužbe mora napraviti tačna hronologija.

Izuzeci i rizici

• Poklon ili zajam: porodični ili prijateljski odnos ne daje automatski odgovor. Presudni su dogovor o vraćanju i dokazi.
• Novac za poslovni poduhvat: uplata može biti zajam, ulog, ulaganje ili plaćanje po drugom poslu. Naziv uplate nije jedina činjenica.
• Prividan ugovor: ugovor o zajmu ne treba koristiti da bi se naknadno „pokrio” drugi odnos. Sud ispituje stvarnu volju i tok novca.
• Pravno lice: treba proveriti ko je bio ovlašćen da primi ili uzme zajam i da li je novac uplaćen i evidentiran u skladu sa propisima.
• Obezbeđenje: jemstvo, zaloga, hipoteka ili neposredna izvršnost imaju posebna pravila forme i sadržine. Obična overa potpisa ne rešava automatski svako pitanje naplate.
• Naplativost: dobijena presuda ne znači da dužnik ima imovinu iz koje se potraživanje može naplatiti.

Šta pripremiti za pravnu procenu?

1. ugovor, priznanicu ili svaku belešku o dugu;
2. izvode računa, potvrde o uplati i podatke o gotovinskoj predaji;
3. celovitu elektronsku prepisku i podatke o nalozima ili brojevima;
4. dokaze o delimičnim vraćanjima, kamati ili priznanju duga;
5. tačan pregled datuma: predaja, dospelost, opomene i odgovori;
6. podatke o mogućim svedocima i njihovom neposrednom saznanju;
7. podatke o dužniku i poznatoj imovini, bez neovlašćenog pribavljanja podataka.

Ako je potrebna parnica, vrednost zahteva utiče i na troškove postupka. Okvirni iznos takse možete proveriti u kalkulatoru sudske takse. Ako već postoji izvršna isprava, korisno je pročitati i vodič o ograničenjima izvršenja na plati i penziji.

Kancelariji možete dostaviti ugovor ili priznanicu, izvode, poruke i hronologiju radi procene pravnog osnova, dospelosti, dokaza, zastarelosti i realnog puta naplate. Ishod se ne može proceniti samo na osnovu tvrdnje da je novac „pozajmljen”.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju. Odgovor u konkretnom slučaju zavisi od sadržine dogovora, načina predaje novca, identiteta strana, dokaza, datuma i eventualnih sredstava obezbeđenja.

Česta pitanja

Da li ugovor o zajmu mora da bude overen kod javnog beležnika?

Ne za samu punovažnost običnog zajma između fizičkih lica. Pisana isprava i overa mogu olakšati dokazivanje, dok hipoteka, založno pravo ili neposredna izvršnost zahtevaju dodatne zakonske uslove.

Da li obična priznanica važi?

Može imati važnu dokaznu vrednost ako jasno potvrđuje ko je primio novac, koji iznos, po kom osnovu i kada treba da ga vrati. Sud je ipak ceni sa ostalim dokazima.

Da li snimak ekrana poruke dokazuje dug?

Može doprineti dokazivanju, ali se proveravaju identitet pošiljaoca, celovitost razgovora, autentičnost i veza sa konkretnom predajom novca. Sačuvajte originalnu prepisku i uređaj.

Šta ako u ugovoru nema roka vraćanja?

Po članu 562. ZOO, zajam se tada vraća posle primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca od zajmodavčevog zahteva, ako se rok ne može utvrditi iz okolnosti.

Da li zajmodavac uvek ima pravo na kamatu?

Ne. Između fizičkih lica kamata treba da bude ugovorena. Zakonska zatezna kamata zbog kašnjenja predstavlja odvojeno pitanje koje zavisi od dospelosti i docnje.

Koliko dugo može da se traži vraćanje zajma?

Za glavnicu se po pravilu primenjuje opšti rok od deset godina od dospelosti, ako nema posebnog roka. Priznanje duga, delimična otplata i pokretanje postupka mogu promeniti računanje.

Izvori

• Pravno-informacioni sistem Republike Srbije — Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89; „Službeni list SRJ”, br. 31/93; „Službeni list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja; „Službeni glasnik RS”, br. 18/2020), naročito čl. 67, 277, 361, 371, 387–392, 395. i 557–566 — zvanični tekst — provereno 29. avgusta 2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o izmenama i dopuni Zakona o obligacionim odnosima, „Službeni glasnik RS” 18/2020 — direktan zvanični PDF — provereno 29. avgusta 2026.
• Vrhovni sud — Rev 4302/2025 od 28.03.2025, neformalnost zajma, priznanica i predaja novca — odluka — provereno 29. avgusta 2026.
• Vrhovni sud — Rev 5036/2025, stvarni osnov obaveze vraćanja i prividan ugovor — odluka — provereno 29. avgusta 2026.
• Vrhovni sud — Rev 695/2018, teret dokazivanja postojanja i visine zajma — odluka — provereno 29. avgusta 2026.
• Vrhovni sud — Rev 592/2019, ugovor, bankarski trag, vraćanje i zatezna kamata — odluka — provereno 29. avgusta 2026.

Pravno stanje provereno: 29. avgusta 2026. godine.