Odricanje od nasledstva ili ustupanje naslednog dela: razlika koja menja posledice

Na ostavinskoj raspravi naslednik često želi da njegov deo pripadne majci, bratu ili sestri pa kaže: „odričem se u njegovu korist”. U pravnom smislu to nije isto što i čisto odricanje od nasleđa. Zakon takvu izjavu smatra prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela određenom sanasledniku, a razlika može uticati na potomke, dugove, naknadno pronađenu imovinu i poreski položaj.

Ovaj vodič objašnjava najvažnije posledice prema Zakonu o nasleđivanju i objavljenoj sudskoj praksi u Srbiji. Pravno stanje provereno: 1. septembra 2026.

Najvažnija pitanja i kratki odgovori

Da li je „odricanje u korist majke” pravo odricanje?

Ne. Prema članu 216. Zakona o nasleđivanju, odricanje u korist određenog naslednika smatra se prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Na odnos između ustupioca i primaoca primenjuju se pravila o poklonu.

Šta znači čisto odricanje od nasleđa?

Naslednik se odriče samo u svoje ime i smatra se kao da nikada nije bio naslednik. On ne određuje kome će deo pripasti. Ko dolazi na njegovo mesto utvrđuje se po pravilima nasleđivanja, pa u određenim slučajevima mogu biti pozvani njegovi potomci.

Da li naslednik koji ustupi deo i dalje odgovara za dugove?

Izjava „u korist” podrazumeva da je nasledstvo prihvaćeno. Zato ustupilac ne može računati da je prostim izborom te formulacije izbegao položaj naslednika. Odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove ograničena je vrednošću nasleđene imovine, ali se konkretna pasiva i vrednost zaostavštine moraju proveriti.

Do kada se naslednik može odreći?

Do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Odricanje više nije moguće ako je naslednik nasleđe već izričito ili prećutno primio.

Može li se naslednička izjava opozvati?

Ne može se jednostavno opozvati zato što se naslednik predomislio. Zakon dopušta zahtev za poništaj ako je izjava posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude, uz dokazivanje odgovarajućih uslova i rokova.

Čisto odricanje: posledice određuje zakon, ne naslednik

Član 213. Zakona o nasleđivanju omogućava nasledniku da se do okončanja prvostepenog ostavinskog postupka odrekne nasleđa. Takva izjava može se dati samo u svoje ime. Naslednik koji se odrekao smatra se kao da nikada nije ni bio naslednik.

To znači da on čistim odricanjem ne može da „preusmeri” svoj deo osobi koju je izabrao. Umesto njega pozivaju se lica koja prema pravilima zakonskog ili testamentarnog nasleđivanja dolaze na red u konkretnoj zaostavštini. Kada se potomak ostavioca odrekne samo u svoje ime, njegova deca mogu biti pozvana po pravu predstavljanja. Upravo takvu razliku razmatra i odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev 1857/2022.

Zato rečenica „želim da moj deo dobije majka” nije dovoljan opis željenog pravnog rezultata. Pre izjave treba utvrditi ko su svi naslednici, da li naslednik ima potomke, postoji li testament i kako bi se deo raspodelio ako se on smatra licem koje nikada nije bilo naslednik.

„U korist naslednika”: prihvatanje pa ustupanje dela

Član 216. Zakona o nasleđivanju izričito propisuje da se odricanje u korist određenog naslednika smatra prijemom nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Ustupanje je moguće određenom nasledniku u toj zaostavštini, a ne bilo kom trećem licu po slobodnom izboru.

Vrhovni kasacioni sud je u odluci Rev 9310/2024 naglasio da je takva izjava pozitivna naslednička izjava: lice ostaje univerzalni sukcesor ostavioca, sa pravima i obavezama koje iz tog svojstva proizlaze. U tom predmetu razmatrana je i naknadno pronađena imovina, što pokazuje zašto se tekst ranije izjave mora čitati precizno, zajedno sa ostavinskim rešenjem.

Pošto zakon na odnos ustupioca i primaoca primenjuje pravila o poklonu, mogu se otvoriti i pitanja poreza, pobijanja raspolaganja i odnosa među učesnicima. Poreski ishod ne treba pretpostavljati bez provere srodstva, vrste imovine, vrednosti i drugih činjenica konkretnog predmeta.

Primer: supruga, sin i dvoje unučadi

Zamislimo da ostavilac iza sebe ostavi suprugu, sina i ćerku, a sin ima dvoje dece.

• Ako se sin čisto odrekne samo u svoje ime, smatra se kao da nije bio naslednik. Njegova deca mogu biti pozvana na deo koji bi njemu pripao, po pravilima prava predstavljanja.
• Ako sin prihvati nasleđe i ustupi svoj deo majci, on je prethodno stekao svojstvo naslednika, a zatim deo ustupio sanasledniku. Njegova deca ne stupaju na njegovo mesto kao kod čistog odricanja.

Ovaj primer je pojednostavljen. Testament, nedostojnost, ranija odricanja, nepotpuni podaci o srodstvu ili druge činjenice mogu promeniti račun, pa se nasledni krug proverava iz spisa, a ne iz pretpostavke.

Dugovi ostavioca: formulacija izjave je važna

Naslednik koji se čisto odrekao i smatra se kao da nikada nije bio naslednik nema položaj naslednika za obaveze ostavioca. Nasuprot tome, kod izjave „u korist” nasledstvo je prihvaćeno pre ustupanja dela. To može biti odlučujuće kada zaostavština sadrži kredite, poreske obaveze, izvršne predmete ili druge dugove.

Odgovornost naslednika nije neograničena: član 222. Zakona o nasleđivanju vezuje je za vrednost nasleđene imovine. Ipak, potrebno je popisati i proceniti i aktivu i pasivu, utvrditi broj naslednika i proveriti šta je već plaćeno. Više o tom režimu objašnjava vodič da li se nasleđuju dugovi ostavioca.

Rok, prećutni prijem i radnje koje menjaju položaj

Odricanje se može dati do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine. Međutim, član 217. propisuje da se nasleđa ne može odreći naslednik koji ga je izričito ili prećutno primio.

Prema članu 219, raspolaganje celom zaostavštinom ili njenim delom može predstavljati prećutni prijem. Nasuprot tome, mere radi očuvanja zaostavštine i radnje tekućeg upravljanja same po sebi ne smatraju se prijemom. Granica zavisi od konkretne radnje: prodaja stvari iz zaostavštine nije isto što i plaćanje nužnog troška radi sprečavanja štete.

Odricanje od još neotvorenog nasleđa je ništavo. Zato se unapred potpisana privatna izjava da se neko odriče buduće zaostavštine ne može jednostavno tretirati kao važeća naslednička izjava u kasnijem ostavinskom postupku.

Ko može da primi izjavu o odricanju?

Naslednička izjava daje se pred sudom, odnosno u ostavinskom postupku poverenom javnom beležniku. Posebna pažnja potrebna je kada je reč o negativnoj nasledničkoj izjavi — odricanju od nasleđa.

U objavljenoj odluci Rev 61/2026 od 5. februara 2026. Vrhovni sud je razmatrao odredbu člana 90. Zakona o vanparničnom postupku i stanovište nižestepenih sudova da javnobeležnički pomoćnik nije ovlašćen da primi izjavu o odricanju; takvu izjavu može primiti sudija ili javni beležnik kao poverenik suda. Odluku treba čitati u granicama konkretnog predmeta, ali ona je važan praktičan signal da se proveri ko je izjavu primio i kako je sačinjena.

Ako se izjava dostavlja pismeno ili preko punomoćnika, zakon zahteva propisanu overu potpisa, a punomoćje mora biti odgovarajuće i dovoljno određeno. U praksi je korisno tražiti da se tačna formulacija izjave pročita pre potpisivanja i da naslednik dobije kopiju zapisnika ili izjave.

Izjava je neopoziva, ali može biti rušljiva

Izjava o prijemu i izjava o odricanju ne mogu se opozvati. Samo naknadno nezadovoljstvo raspodelom ili otkrivanje da je druga mogućnost bila povoljnija nije dovoljno za povratak na prethodno stanje.

Zakon ipak dopušta da se traži poništaj izjave date pod prinudom ili pretnjom, usled prevare ili u zabludi. To nije automatsko poništenje: potrebno je pokrenuti odgovarajući postupak, dokazati manu volje i voditi računa o rokovima. Odluka Rev 26210/2023 pokazuje da se u takvim sporovima posebno ispituju sadržina zablude i blagovremenost zahteva.

Šta proveriti pre davanja izjave?

1. Ko su svi zakonski i testamentarni naslednici i da li naslednik ima potomke koji mogu doći na njegovo mesto.
2. Da li postoji testament i da li je sačinjen u propisanom obliku, ugovor o doživotnom izdržavanju, raniji ostavinski predmet ili naknadno pronađena imovina.
3. Koja imovina čini zaostavštinu, kako je upisana i kolika je približna vrednost.
4. Postoje li krediti, izvršenja, poreske obaveze, sporovi ili drugi dugovi ostavioca.
5. Da li je naslednik već raspolagao stvarima iz zaostavštine ili preduzeo radnju koja može značiti prećutni prijem.
6. Kome bi deo pripao kod čistog odricanja, a kome kod prihvatanja i ustupanja.
7. Ko će primiti izjavu, koja će tačna formulacija ući u zapisnik i kakve poreske ili druge posledice može proizvesti.

Česta pitanja

Mogu li da se odreknem samo stana, a da prihvatim novac?

Ne kao nasledničkom izjavom. Delimično odricanje je ništavo. Posle prihvatanja nasledstva moguća su raspolaganja među naslednicima, ali to je druga pravna radnja sa posebnim posledicama.

Ako se odreknem, da li moj deo automatski dobija supružnik ostavioca?

Ne automatski. Čisto odricanje ne određuje primaoca. Raspodela zavisi od naslednog reda, potomaka, testamenta i drugih činjenica.

Mogu li da se odreknem u korist osobe koja nije naslednik?

Ne po pravilu iz člana 216. koje govori o određenom nasledniku. Prenos trećem licu zahteva drugi pravni osnov i prethodnu procenu mogućnosti i posledica.

Da li izjava „u korist” oslobađa od dugova?

Ne treba polaziti od toga. Takva izjava uključuje prijem nasleđa, pa se proverava i položaj ustupioca kao naslednika. Odgovornost za dugove je ograničena vrednošću nasleđene imovine, ali nije zato nepostojeća.

Šta ako sam izjavu već potpisao u zabludi?

Izjava se ne opoziva običnim zahtevom. Moguće je tražiti poništaj zbog zakonom priznate mane volje, ali osnov i rok treba proveriti odmah na osnovu zapisnika, rešenja i drugih dokaza.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju za Srbiju, ne pravni savet za pojedinačan predmet. Pre nasledničke izjave potrebno je pregledati ostavinski spis, utvrditi nasledni krug, imovinu, dugove i tačnu željenu posledicu.

Izvori

• Pravno-informacioni sistem Republike Srbije — Zakon o nasleđivanju, „Službeni glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003 — odluka USRS i 6/2015; naročito čl. 213–220. i 222. — provera 01.09.2026.
• Narodna skupština Republike Srbije — Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju, 6/2015 — provera 01.09.2026.
• Vrhovni sud — Rev 61/2026 od 05.02.2026. — negativna naslednička izjava i ovlašćenje za njeno primanje; provera 01.09.2026.
• Vrhovni kasacioni sud — Rev 9310/2024 — prijem nasleđa uz ustupanje naslednog dela i naknadno pronađena imovina; provera 01.09.2026.
• Vrhovni kasacioni sud — Rev 1857/2022 — odricanje samo u svoje ime i pravo predstavljanja; provera 01.09.2026.
• Vrhovni sud — Rev 26210/2023 — poništaj nasledničke izjave zbog zablude; provera 01.09.2026.