Saobraćajna nezgoda: kada zvati policiju, a kada popuniti Evropski izveštaj?

Kratak odgovor: policiju treba obavezno obavestiti kada ima povređenih ili poginulih lica ili kada je nastala velika materijalna šteta. Kod manje materijalne štete policija izlazi i vrši uviđaj ako to neposredno nakon nezgode zahteva makar jedan učesnik ili oštećeno lice. Ako nema povređenih, šteta je manja i niko ne traži uviđaj, učesnici treba da popune Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.

Ovaj vodič je namenjen vozačima i drugim učesnicima saobraćajne nezgode u Srbiji. Objašnjava šta treba uraditi na licu mesta, kada Evropski izveštaj nije dovoljan, kome se podnosi odštetni zahtev i u kojim rokovima osiguravač treba da odgovori.

Policija ili Evropski izveštaj: najvažnija pitanja

Kada je pozivanje policije obavezno?

Policiju treba obavezno obavestiti kada je neko povređen ili poginuo ili kada je nastala velika materijalna šteta. Učesnik tada mora da zaustavi vozilo, obezbedi mesto nezgode, upozori druge učesnike, ukaže pomoć u okviru svojih mogućnosti, sačuva tragove i ostane do završetka uviđaja, osim kada se udaljava zbog neophodne hitne medicinske pomoći.

Može li se tražiti policijski uviđaj i kada je šteta manja?

Može. Ako makar jedan učesnik ili drugo lice koje je pretrpelo materijalnu štetu neposredno nakon nezgode zahteva uviđaj, policijski službenik je dužan da izađe, a ostali učesnici treba da ostanu na mestu do završetka uviđaja.

Ko plaća uviđaj kod manje materijalne štete?

Prema članu 171. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, troškove takvog uviđaja snosi osiguravajuće društvo kod kojeg je osigurano vozilo čiji je vozač zahtevao uviđaj. To znači da tvrdnja da vozač nužno lično plaća „dolazak policije” nije tačan prikaz zakonskog pravila.

Kada se popunjava Evropski izveštaj?

Evropski izveštaj se popunjava kada je nastala samo manja materijalna šteta i ovlašćeno lice ne vrši uviđaj. Učesnici treba da ga popune pre nego što napuste mesto nezgode. MUP upozorava da, ako svi odu bez popunjenog izveštaja, naknadni uviđaj na njihov zahtev i naknadno sačinjavanje zapisnika nisu mogući.

Kada je razumno zahtevati policijski uviđaj iako šteta deluje mala?

Uviđaj je razuman kada ne postoji nesporna saglasnost o tome kako je nezgoda nastala ili ko je odgovoran, kao i kada postoji sumnja u ispravnost vozača, vozila ili osiguranja. MUP posebno savetuje pozivanje policije kada vozilo nema tablice, postoji sumnja da nije registrovano ili osigurano, vozač nema dozvolu ili deluje da je pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Da li treba fotografisati mesto nezgode?

Da. Fotografije položaja vozila, tragova, oštećenja, registarskih tablica i saobraćajne signalizacije mogu biti važne za utvrđivanje odgovornosti i obima štete. Sačuvajte i podatke o svedocima, ako ih ima, ali ne ugrožavajte bezbednost niti ometajte saobraćaj.

Kome se podnosi zahtev za naknadu štete?

Oštećeno lice zahtev po pravilu podnosi osiguravajućem društvu kod kojeg je vozilo odgovorno za nezgodu osigurano od autoodgovornosti. Podaci o osiguranju uzimaju se od drugog učesnika, a mogu se proveravati i preko Udruženja osiguravača Srbije. Zakon propisuje obavezu obaveštavanja odgovornog društva za osiguranje u roku od 15 dana od nezgode.

Koliko osiguravač ima vremena da odgovori?

Osnovni rok je 14 dana od prijema odštetnog zahteva, ali rok zavisi od potpunosti zahteva i mogućnosti da se utvrde osnov i visina štete. Ako dokumentacija nije potpuna, osiguravač u roku od osam dana treba pisano da zatraži dopunu. Kada se šteta ne može utvrditi u 14 dana, rok je do 45 dana za štetu na stvarima, odnosno do 90 dana za štetu na licima, uz još 14 dana za isplatu nakon obrazložene ponude.

Šta uraditi odmah posle saobraćajne nezgode?

1. Zaustavite vozilo i obezbedite mesto. Uključite pokazivače pravca, postavite sigurnosni trougao i upozorite druge učesnike, bez izlaganja dodatnoj opasnosti.
2. Proverite da li je neko povređen. Ako jeste, pozovite policiju i hitnu pomoć, ukažite pomoć u granicama znanja i mogućnosti i ne napuštajte mesto osim zbog neophodne medicinske pomoći.
3. Sačuvajte dokaze. Fotografišite položaj vozila, oštećenja, tragove, tablice i relevantnu signalizaciju. Zabeležite vreme, mesto i kontakte svedoka.
4. Razmenite podatke. Potrebni su podaci o učesnicima, vozačkim dozvolama, vozilima, registraciji, osiguravaču, broju polise i njenom važenju.
5. Odlučite da li je potreban uviđaj. Ako postoji povreda, velika šteta, spor o odgovornosti ili sumnja u vozača, vozilo ili osiguranje, pozovite policiju na 192.
6. Za manju i nespornu štetu popunite Evropski izveštaj. Unesite činjenice pažljivo, proverite skicu i podatke i obezbedite primerak dokumenta pre odlaska.
7. Kod manje štete sklonite vozila kada ometaju ili ugrožavaju saobraćaj. Pre pomeranja napravite dovoljno jasnih fotografija položaja i tragova.

Kako se pravilno popunjava Evropski izveštaj?

Obrazac treba da sadrži datum, vreme i mesto nezgode, podatke o vozilima, vozačima i osiguranju, označene okolnosti, skicu kretanja i potpise učesnika. Podaci u oba primerka moraju biti međusobno saglasni i čitljivi.

Ne potpisujte obrazac koji je prazan, nepotpun ili sadrži opis sa kojim se ne slažete. Ako se učesnici ne mogu saglasiti o osnovnim činjenicama ili skici, bezbednije je odmah zahtevati policijski uviđaj nego ostaviti spor za kasnije bez odgovarajuće dokumentacije.

Kako se naplaćuje šteta od osiguranja?

Odštetni zahtev se podnosi odgovornom osiguravaču uz raspoloživu dokumentaciju: Evropski izveštaj ili uviđajnu dokumentaciju, podatke o polisi, fotografije, podatke o vozilu i vlasniku, dokaz o obimu štete i podatke potrebne za isplatu. Kod telesnih povreda važna je blagovremena medicinska dokumentacija.

Vozilo ne treba popravljati pre nego što se osiguravaču omogući pregled i evidentiranje oštećenja. Sačuvajte potvrdu o predaji zahteva, spisak priloga, prepisku, zapisnik o proceni i račune povezane sa štetom.

Pregled zakonskih rokova osiguravača

Šta ako je ponuđena naknada preniska ili je zahtev odbijen?

Osiguravač mora da obrazloži ponudu ili odbijanje. Ako priznaje samo deo obaveze, dužan je da ponudi i isplati nesporni deo kao predujam; prihvatanje tog dela samo po sebi ne ukida pravo da se potražuje sporni ostatak. Sačuvajte procenu osiguravača, ponudu, fotografije, predračune ili račune i drugu dokumentaciju kojom se obrazlaže viši iznos.

Nezadovoljni korisnik najpre može podneti pisani prigovor društvu za osiguranje. Ako nije zadovoljan odgovorom ili odgovor izostane u propisanom roku, može se obratiti Narodnoj banci Srbije i/ili predložiti posredovanje. Sudski postupak zavisi od prethodnog toka odštetnog zahteva, spornih činjenica i rokova iz člana 24. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Izuzeci i rizici

Šta ako je vozilo koje je prouzrokovalo štetu neosigurano?

Odštetni zahtev se podnosi Garantnom fondu pri Udruženju osiguravača Srbije. Potrebno je dokazati da je štetu prouzrokovalo neosigurano vozilo i dokumentovati osnov i visinu zahteva.

Šta ako je vozilo nepoznato ili je napustilo mesto nezgode?

Odmah obavestite policiju i sačuvajte sve raspoložive tragove, snimke i podatke svedoka. Kod nepoznatog vozila mogućnosti naknade iz Garantnog fonda nisu iste za štetu na vozilu i za štetu zbog povrede ili narušenja zdravlja, pa konkretan zahtev treba proveriti prema vrsti štete.

Šta ako je odgovorno vozilo stranih registarskih oznaka?

Potrebno je prikupiti podatke o vozilu i osiguranju i obratiti se Udruženju osiguravača Srbije radi utvrđivanja nadležnog osiguravača ili korespondenta. Ne oslanjajte se samo na fotografiju tablice ako možete pribaviti i podatke o polisi ili zelenoj karti.

Da li Evropski izveštaj garantuje isplatu?

Ne. Izveštaj je važan dokaz o učesnicima i okolnostima, ali osiguravač i dalje procenjuje odgovornost, uzročnu vezu i obim štete. Nepotpuni podaci, neusaglašena skica, nedostatak fotografija ili naknadno uočena veća oštećenja mogu dovesti do spora.

Česta pitanja

Da li policija mora da dođe ako je šteta mala?

Da, ako makar jedan učesnik ili oštećeno lice neposredno nakon nezgode zahteva uviđaj. Ostali učesnici tada treba da ostanu do završetka uviđaja.

Da li vozač lično plaća dolazak policije?

Kod uviđaja manje materijalne štete na zahtev učesnika, Zakon propisuje da trošak snosi osiguravajuće društvo kod kojeg je osigurano vozilo čiji je vozač tražio uviđaj.

Može li Evropski izveštaj da se popuni kasnije?

Ne treba odlagati. Učesnici treba da ga popune na mestu nezgode pre odlaska. Ako svi odu bez izveštaja, naknadni policijski uviđaj na njihov zahtev i naknadno sačinjavanje zapisnika nisu mogući.

Kod kog osiguranja se prijavljuje šteta?

Zahtev se po pravilu podnosi osiguravaču vozila čiji je vozač odgovoran za nezgodu. Posebna pravila važe za neosigurana, nepoznata i strana vozila.

Da li se vozilo može odmah popraviti?

Ne bi trebalo pre nego što osiguravač pregleda i evidentira oštećenja. Preuranjena popravka može otežati dokazivanje obima i uzroka štete.

Šta ako osiguranje ponudi manje od stvarne štete?

Tražite obrazloženu ponudu, sačuvajte dokaze o realnim troškovima i podnesite pisani prigovor osiguravaču. Isplata nespornog dela ne gasi pravo da se traži sporni ostatak.

Zaključak

Najvažnije je da se prvo zaštite ljudi i mesto nezgode, a zatim obezbede pouzdani dokazi. Evropski izveštaj je odgovarajuće rešenje samo za manju materijalnu štetu kada niko ne traži uviđaj i učesnici mogu saglasno i potpuno da zabeleže činjenice. U svim spornim ili rizičnim situacijama policijski uviđaj je sigurniji put.

Ako je odgovornost sporna, osiguravač odbija zahtev ili je procena štete znatno niža od dokumentovanog troška, možete dostaviti kancelariji osnovne činjenice i dokumentaciju radi procene sledećeg pravnog koraka. Ishod zavisi od dokaza i okolnosti konkretnog slučaja.

Tekst predstavlja opštu pravnu informaciju i ne zamenjuje savet zasnovan na kompletnim činjenicama i dokumentaciji konkretnog slučaja.

Pravno stanje provereno: 8. avgusta 2026. godine.

Izvori

• Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije — Obaveštenje o postupanju građana u vezi ostvarivanja prava učesnika saobraćajne nezgode — direktan PDF — pristupljeno 8. avgusta 2026.
• JP „Putevi Srbije” — Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 — odluka US, 55/2014, 96/2015 — dr. zakon, 9/2016 — odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 — dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 — dr. zakon, 76/2023 i 19/2025), naročito čl. 167–173 — direktan PDF — provereno 8. avgusta 2026.
• Narodna banka Srbije — Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 78/2011, 101/2011, 93/2012 i 7/2013 — odluka US), naročito čl. 23–29 — direktan PDF — provereno 8. avgusta 2026.
• Narodna banka Srbije — Obavezno osiguranje od autoodgovornosti — direktan link — pristupljeno 8. avgusta 2026.
• Narodna banka Srbije — Kako da zaštitite svoja prava i podnesete prigovor — direktan link — pristupljeno 8. avgusta 2026.