Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu: rokovi i sledeći koraci

Rešenje o odbacivanju krivične prijave ne znači uvek da je svaka pravna mogućnost završena. Ako ste oštećeni krivičnim delom, najpre proverite kada vam je obaveštenje dostavljeno, zbog čega je prijava odbačena i da li u konkretnom slučaju imate pravo na prigovor neposredno višem javnom tužiocu. Uobičajeni rok je osam dana i zato odlaganje može imati neposrednu posledicu.

Ovaj vodič govori o opštem režimu prema važećem Zakoniku o krivičnom postupku. Drugačija pravila mogu važiti kada je osumnjičeni maloletan, kada se delo goni po privatnoj tužbi ili na predlog, kada je primenjen oportunitet ili stvarno kajanje, kao i kada je javni tužilac odustao tek posle potvrđivanja optužnice.

Ko ima pravo na prigovor

Pravo na prigovor pripada oštećenom — licu čije je lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo krivičnim delom. To nije nužno svako ko je tužilaštvu poslao informaciju ili podneo prijavu. Ako je, na primer, prijavu podneo rođak, svedok ili drugo lice, prvo treba utvrditi ko se u postupku smatra oštećenim.

Oštećeni ima pravo da ukaže na činjenice i predlaže dokaze, angažuje punomoćnika, razmatra spise i predmete koji služe kao dokaz, bude obavešten o odbacivanju prijave i podnese prigovor. Uvid u spise ipak može biti odložen dok oštećeni ne bude ispitan kao svedok. Ova prava proizlaze iz čl. 50, 51. i 251. Zakonika o krivičnom postupku.

Prvo pročitajte razlog odbacivanja

Javni tužilac odbacuje prijavu ako iz nje proizlazi da prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ako je nastupila zastarelost ili druga trajna smetnja gonjenju, ili ako ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno takvo krivično delo. Razlog nije formalnost: od njega zavisi šta u prigovoru treba osporiti i da li je prigovor uopšte dozvoljen.

Ako se tvrdi da nema osnova sumnje, korisno je tačno povezati svaki dokaz sa činjenicom koju potvrđuje: ko je šta uradio, kada, gde, na koji način i koja je posledica. Puko ponavljanje prijave obično je slabije od jasnog ukazivanja na propuštenu proveru, pogrešno shvaćen dokument ili novi, proverljiv podatak.

Naziv podneska nije jedino merilo. Vrhovni sud je u predmetu Kzz 434/2025 ukazao da krivična prijava nema obaveznu posebnu formu: bitna je sadržina obaveštenja kojim se tužiocu saopštava da je učinjeno delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Rok je osam dana, a ponekad tri meseca

Kada javni tužilac odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od gonjenja pre potvrđivanja optužnice, dužan je da oštećenog obavesti u roku od osam dana i pouči ga da može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

• Ako ste primili obaveštenje i pouku, prigovor se podnosi u roku od osam dana od prijema.
• Ako niste obavešteni, prigovor se može podneti u roku od tri meseca od odluke ili radnje javnog tužioca.

Dan predaje preporučene pošiljke pošti može biti odlučan za blagovremenost. U predmetu Kzz 765/2014 Vrhovni kasacioni sud je naglasio značaj datuma predaje preporučene pošiljke, a ne tek datuma kada je prigovor stigao u tužilaštvo. Zato treba sačuvati potvrdu sa datumom i brojem pošiljke.

Kome se prigovor podnosi i šta treba da sadrži

Prigovor se upućuje neposredno višem javnom tužiocu. U praksi je važno precizno označiti odluku koja se pobija, tužilaštvo i broj predmeta, datum prijema, svojstvo oštećenog i razloge zbog kojih smatrate da je odluka preuranjena ili pogrešna.

Dobro organizovan prigovor obično razdvaja:

1. kratku hronologiju događaja;
2. činjenice koje prijava i prilozi potkrepljuju;
3. radnje ili dokaze koji nisu provereni;
4. razlog iz rešenja sa kojim se ne slažete;
5. jasan predlog da viši tužilac prihvati prigovor i izda obavezno uputstvo za preduzimanje ili nastavak gonjenja.

Priložite kopiju osporenog obaveštenja, dokaz o dostavi i samo one isprave koje pomažu da se konkretan propust brzo vidi. Ne zatrpavajte podnesak istim prilozima bez objašnjenja šta svaki od njih dokazuje.

Šta može da odluči viši javni tužilac

Neposredno viši javni tužilac odlučuje o prigovoru u roku od 15 dana od prijema. Može ga odbiti ili usvojiti. Ako ga usvoji, izdaje obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da preduzme ili nastavi krivično gonjenje.

Protiv odluke višeg javnog tužioca po ovom prigovoru ZKP ne predviđa novu žalbu ni novi prigovor. To ne znači da je ishod unapred poznat: viši tužilac proverava zakonitost i osnovanost odluke, ali prihvaćen prigovor nije isto što i presuda niti garantuje optuženje.

Kada prigovor iz člana 51. nije dozvoljen

Dva česta izuzetka zahtevaju poseban oprez:

• Oportunitet. Za dela za koja je propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, tužilac može odložiti gonjenje ako osumnjičeni prihvati i izvrši određenu obavezu. Kada je obaveza izvršena, prijava se odbacuje, a prigovor iz člana 51. stav 2. nije dozvoljen.
• Stvarno kajanje kod lakšeg dela. Za delo sa propisanom kaznom do tri godine, tužilac može odbaciti prijavu ako je osumnjičeni usled stvarnog kajanja sprečio štetu ili je u potpunosti nadoknadio, a tužilac oceni da sankcija ne bi bila pravična. Ni tada se ne primenjuje prigovor iz člana 51. stav 2.

Vrhovni sud je ovaj drugi izuzetak primenio i u novijoj odluci Kzz 126/2025. Zato nije dovoljno videti samo reč „odbačena”; mora se pročitati pravni osnov odluke.

Privatna tužba, predlog i maloletni učinilac

Delo se goni po privatnoj tužbi

Ako se utvrdi da se delo ne goni po službenoj dužnosti nego po privatnoj tužbi, rok je po pravilu tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Blagovremeno podneta krivična prijava može se smatrati blagovremenom privatnom tužbom ako je podneta u tom roku. Nadležan je sud, a ne viši tužilac.

Delo se goni na predlog

Kod dela koja se gone po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu u roku od tri meseca od saznanja za delo i osumnjičenog. Krivična prijava ili istaknuti imovinskopravni zahtev mogu se računati kao predlog za gonjenje.

Osumnjičeni je maloletan

U postupku prema maloletniku oštećeni ne može preuzeti gonjenje. Ako javni tužilac za maloletnike ne zahteva pokretanje postupka, oštećeni može u roku od osam dana od obaveštenja, odnosno u roku od tri meseca ako nije obavešten, zahtevati da o pokretanju odluči veće za maloletnike neposredno višeg suda. Poseban režim uređuju čl. 57–59. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Odustanak posle potvrđivanja optužnice je druga situacija

Ako javni tužilac odustane od optužbe posle potvrđivanja optužnice, primenjuje se drugačiji mehanizam. Sud pita oštećenog da li želi da preuzme krivično gonjenje. Izjava se daje odmah ako je oštećeni prisutan, odnosno u roku od osam dana od obaveštenja; ako nije obavešten, najkasnije u roku od tri meseca od odustanka. To se ne rešava prigovorom neposredno višem tužiocu.

Krivični postupak i naknada štete nisu isto

Odbacivanje prijave ne znači automatski da ne postoji građanskopravna odgovornost. Oštećeni može imati zaseban zahtev za naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj pravnog posla, ali za njega važe posebna pravila o dokazivanju, nadležnosti i zastarelosti.

Nemojte pretpostaviti da je podnošenjem krivične prijave sačuvan svaki građanski rok. Kod naknade štete osnovno pravilo je tri godine od saznanja za štetu i učinioca, a najkasnije pet godina od nastanka štete, uz zakonske i sudskopraksne izuzetke. Zato pitanje parnice i zastarelosti treba proveriti zasebno i odmah.

Primer: obaveštenje je primljeno u petak

Oštećeni je u petak primio obaveštenje da je prijava odbačena zbog nedostatka osnova sumnje. U prilogu ima prepisku, potvrdu o uplati i ime svedoka koji nije ispitan. Umesto da ponovi celu prijavu, u prigovoru označava datum prijema, navodi da konkretne isprave nisu ocenjene, objašnjava koju odlučnu činjenicu svedok može potvrditi i preporučenom poštom šalje prigovor neposredno višem javnom tužiocu pre isteka osmog dana. Potvrdu o slanju čuva uz kopiju podneska.

Drugačiji bi bio odgovor kada bi iz odluke proizlazilo da je prijava odbačena posle uredno izvršene obaveze po oportunitetu. Tada prigovor iz člana 51. stav 2. nije dozvoljen, pa se zasebno proveravaju prava na naknadu štete i druga raspoloživa sredstva.

Šta pripremiti za prvu pravnu proveru

• krivičnu prijavu i sve dopune;
• obaveštenje ili rešenje o odbacivanju;
• kovertu, povratnicu ili elektronsku potvrdu dostave;
• kopije ključnih isprava, fotografija ili poruka;
• kratku hronologiju sa datumima;
• podatak da li je osumnjičeni maloletan i da li je šteta nadoknađena;
• podatke o mogućem građanskom zahtevu i ranijim radnjama radi zaštite tog zahteva.

Ako ste tek pozvani u policiju ili tužilaštvo i još nema odluke o prijavi, pogledajte i vodič Poziv iz policije na „informativni razgovor”: koja prava imate?

Česta pitanja

Da li prigovor moram podneti preko advokata?

Ne. Oštećeni ga može podneti i sam, ali kratak rok i potreba da se napadne konkretan razlog odbacivanja često opravdavaju brzu stručnu proveru pre slanja.

Da li se rok od osam dana računa od datuma na rešenju?

Ne po automatizmu. Kada je oštećeni obavešten, rok teče od prijema obaveštenja i pouke. Zato su koverta, povratnica ili elektronska potvrda dostave važni dokazi.

Šta ako me tužilaštvo uopšte nije obavestilo?

Tada član 51. ZKP-a predviđa prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac doneo odluku ili preduzeo radnju. Datum odluke ipak treba pouzdano utvrditi, pa nije bezbedno čekati kraj roka.

Da li mogu uložiti prigovor posle oportuniteta?

Ne prigovor iz člana 51. stav 2. ZKP-a ako je osumnjičeni izvršio obavezu iz odlaganja krivičnog gonjenja i prijava je zato odbačena. Eventualni zahtev za naknadu štete proverava se odvojeno.

Da li odbačena prijava sprečava tužbu za naknadu štete?

Ne nužno. Krivična i građanska odgovornost imaju različite pretpostavke i pravila dokazivanja. Potrebno je zasebno proveriti osnov zahteva, dokaze, odgovorno lice i rok zastarelosti.

Izvori

• Zakonik o krivičnom postupku, naročito čl. 2, 50–53, 65, 251–255. i 283–284.
• Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, čl. 57–59.
• Zakon o obligacionim odnosima, naročito čl. 376–377.
• Vrhovni kasacioni sud, Kzz 765/2014.
• Vrhovni sud, Kzz 434/2025.
• Vrhovni sud, Kzz 126/2025.

Pravno stanje provereno 04.09.2026. Tekst je opšti pravni vodič i ne zamenjuje uvid u odluku tužilaštva, dokaz o dostavi i spise konkretnog predmeta.