Bilo da ste banka ili njen klijent i ako ste se ikada susreli sa stambenim kreditom indeksiranim u “CHF” valuti – usvojeni Zakon će imati ogromne posledice po vaša prava i obaveze. Pre samo nekoliko nedelja smo imali priliku da posvedočimo pritisku na Vrhovni kasacioni sud da zauzme stav o gotovo nikad kontroverznijoj temi do sada (sem, možda, doživotne kazne zatvora ili smrtne kazne). Stav koji je VKS zauzeo nije nimalo milostiv prema bankama, pokazalo se. Što je otišlo toliko daleko, da se povodom objavljenog Stava oglasio i sam predsednik VKS-a ističući da stavovi VKS-a ne obavezuju prvostepene i drugostepene sudove u pogledu donošenja odluka. Sudovi sude, kao što znamo, na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata.

Kako je bilo sasvim jasno da će i pored objavljenog Stava postojati neujednačenost prakse sudske vlasti, doneta je odluka da se donese lex specialis. I tako i bi, nedavno je usvojen Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima koji će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u službenom glasilu.

Šta podrazumeva ta famozna konverzija?

Vrlo jednostavno: preostali dug (glavnica sa dospelom redovnom kamatom) se konvertuje u valutu “EUR” i zatim umanjuje za 38%. Pored toga, zakon predviđa i posebna pravila o visini kamatne stope.

U kojim slučajevima se primenjuje konverzija?

Zakon obuhvata sve slučajeve postojanja duga po osnovu stambenih kredita indeksiranih u “CHF” valuti, nezavisno od toga da li je iznos dospeo za naplatu ili nije. Štaviše, odredbe Zakona se odnose i na svršene postupke hipotekarne (vansudske) prodaje gde dužnici nisu dočekali da se postupak prodaje odloži odnosno parnica prekine, što ovaj takođe Zakon propisuje.

Šta ako ste izmirili dug ili se banka prinudno naplatila prodajom vaše imovine?

Zakon (namerno ili slučajno) propušta da reguliše i ove slučajeve i time sveobuhvatno zaokruži kontroverzu “Švajcaraca”. Teorijski, imajući u vidu Stav Vrhovnog kasacionog suda, dužnik od svoje banke može da traži povraćaj neosnovano stečenog pri čemu će teret dokazivanja pasti na banku u slučaju da se sudovi naklone gorepomenutom Stavu VKS-a. Međutim, u ovom slučaju su dužnici prepušteni na milost i nemilost arbitrarnosti sudova. Podsećanja radi, ono što je goreopisani Lex specialis nepobitno “naredio” bankama – se ne može ex lege primeniti i na povraćaj onoga što je dato banci na ime duga.

Šta ako bi se, teorijski gledano, sudovi priklonili Stavu VKS-a?

U tom slučaju banke bi u postupku morale da dokažu dve ključne stvari: 1. da nisu znale odnosno da nisu mogle znati za rizik vezan za valutu “CHF” u vreme plasiranja kredita i 2. da su pisanim putem obavestile svoje klijente o postojanju rizika vezano za tu valutu.

O posledicama primene novodonetog “Zakona o švajcarcima” će se još govoriti, najviše na političkoj sceni, podrazumeva se.

Bojan Kapamadžin, advokat u Bečeju